Hiperinflacija kolektivnog ega

Ovde smo u više navrata apsolvirali da je kolektivno dupe nemoguće, ali da je zato itekako moguća kolektivna hiperinflacija ega. Stara je to srpska psihopatologija čiji je začetnik Vuk Karadžić. On je prvi kliknuo „Srbi svi i svuda“.

Primilo se to u „našem narodu“. Duboko se ukorenilo i na kraju se došlo do toga da gde god se nađe jedan Srbin tu se momentalno stvore i svi ostali, da mu je li, „daju podršku“.

Prekjuče je na sajtu ovejane smrdare, Blica, osvanuo paničarski naslov pun tihe jeze – „Možda nas čeka još jedan miting DPS-a“.

Na pitanje onog našeg Marsovca, redovnog smrdarinog čitaoca, koji je ove godine poranio na doček Nove godine – „a zašto čeka vas, kad će protest, ako se uopšte održi, biti održan u Podgorici, a ne u Beogradu – odgovorio sam da je to sasvim logično u zemlji u kojoj se, kad se Priština otcepi, umesto Prištine sa zemljom sravni Beograd.

Elem, jedan Srbin – i to kapitalac, ni manje ni više nego „naš Nole“ – u ponedeljak je diskvalifikovan na nekom turniru u Americi zato što je zdravo iznerviran nečim ošajdario loptu u tzv aut i pride pogodio linijsku sudinicu u vrat, što je po važećim propisima teniske federacije strogo zabranjeno i što se – po tzv. difoltu – kažnjava diskvalifikacijom.

Ne bez razloga. Teniska loptica je mnogo teža od stonoteniske, a kad je opauči majstor ume da dostigne i brzinu od 260 km/h. Kuže li to, stari moji Srbi? Kuže Sebastian, jer da kuže ne bi zapali u stravičan opštenacionalni amok i naricanje nad nepravdom, sramotom, nameštaljskom, a ako je verovati Guzijanu Jeremiću (a nije) – „zaverom protiv Novaka Đokovića“.

Da je taj turnir igran u Srbiji, po napred pomenutom pravilu da se otcepljenje Prištine kažnjava rušenjem Beograda, diskvalifikovana bi bila linijska sudinica, ovako, budući da je turnir održan na mestu gde se još uvek – a do ka će ne zna se – drži do pravila, diskvalifikovan je Đoković.

Istovremeno se diskvalifikovanim osetilo najmanje devet desetina srpske javnosti i srpskih javnih ličnosti, a našla bi se tu i poneka javna žena.

Đoković jeste impulsivan, ali za razliku od svojih fanova, nije glup. Brzo se smirio, izvinio se sudinici, ali Srbija se, znamo, umirit ne može. Umirit se nisu mogli čak ni ljudi iz branše – treneri i teniseri – koji su bili jednodušni u oceni da pravilo jeste takvo, ali da je to ipak nepravda.

Tim smrdarinih istraživačkih novindžija nije sedeo skrštenih ruku, nego nas je sat-dva nakon diskvalifikacije obavestio da je sudinica Klark kriva zato što – pazi sad – nije savladala obuku za izbegavanje loptica, da se tu, uostalom, radi o pijanduri koja se kara s kim stigne, a čija je baba mučila crnce i da bi Klark, da ima pameti, trebalo da bude srećna što ju je pogodila Novakova lopta i donela joj svetsku slavu. Nedovoljno ti jako udaraš, Vučiću.