I posle Brakusa Brakus

 Kao što se valjda sećate, ja, dame i gospodo, odlučivši se za apstinenciju nisam zalazio u sitna predizborna crevca. Pratio sam, dakle, predizbornost preko Crvenog Bana, po službenoj dužnosti, da me Panović ne bi popreko gledao i uglavnom sam bio fokusiran na takozvane velike igrače, ali sam – u prolazu, na radiju – ipak čuo da je Brakus prijavio svoju listu. Znajući čoveka – doduše samo sa radio talasa – nisam nijednog trenutka pomislio da se zajebant takvog formata na izbornu utakmicu odvažio motivisan vlastoljubljem. Znao sam da tu ima neka kvaka. I bi kvaka. I to kakva!

A kad sam, tu nedavno, u nekim novinčinama pročitao da je Brakus i njegov GPSJSD dobio više glasova od Dinkićevog URS-a, maltene sam poskočio od radosti i pomislio – ima nade za Srbiju. Da sam blagovremeno bio upoznat sa Brakusovom platformom, bih, ovoga mi krsta, digao kostobolno dupe i otišao u MZ da Brakusovom građanskom pokretu dam svoj glas. Jer, pazite, pokret koji u zemlji Srbiji izađe izbornoj mečki na rupu sa sloganom „Beograd pod vodom“, koji pri tome u kampanju ne uloži ni kintu i koji – svemu uprkos – dobije 1,45 glasova, nije stvar za potcenjivanje. Idem i korak dalje i Brakusu savetujem da nipošto ne diže ruke od politike, da, nadalje, nimalo ne uozbiljujući stvar, poradi na širenju svojih ideja; da – uz Božiju pomoć – na sledećim izborima probije cenzus i zasedne u Dom, je li, narodne skupštine. Ako mu treba savetnik, tu sam, a zauzvrat – da ne razočaram pronicljive komentatore – tražim samo da me, kada se dokopa vlasti, postavi za ambasadora u Republici Donjoj Pizdi Materini.

Sad – komendiju na stranu. Egzaktan podatak da u Srbiji među svakom stotinom građanki i građana koji su blagoizvoleli izaći na izvore postoji jedna zarez četrdeset pet osoba sa istančanim smislom za apsurdni – da ne kažem baš galgen – humor, mene ispunjava popriličnim optimizmom. Nisu ti momci i devojke neki novi soj. Jok, more. Smem da se kladim da su to listom glasači „ozbiljnih“ stranaka „demokratskog bloka“ koji je onomad popušio pogolem Crven Ban. I nisu to – kako „ozbiljne“ stranke drže – takozvani rasuti glasovi. Daleko od toga. Iako ništa neće promeniti, vrlo su pametno uloženi. Osim toga, nije u Brakusovom programu baš sve apsurd, ironija i zajebancija. Ima tu i ozbiljnih stvari. Mislim na ideju o Beogradu pod vodom. Tu samo malo treba poraditi. Voda je već do grla.