I posle Mace – Maca

Krajnje formalno gledano, Marinković Dragan, kako je Macino puno ime, zadovoljava uslove za obnašanje te funkcije. Diplomirao je glumu u Sarajevu, igrao u nekim predstavama, ali je ovdašnjoj kulturnoj javnosti poznat uglavnom kao šoumen i voditelj rijaliti šoua. Znate, valjda, šta hoću da kažem. Evo, recimo, i Ceca Ražnatović lepo peva, ali to je za sada nije kvalifikovalo da je postave za direktorku Beogradske opere, mada me ne bi iznenadilo da se i to jednoga dana dogodi. Možda bi se već i dogodilo, ali plata direktora opere je sitna para za „srpsku majku“.

Dobro, hajde da i Maci damo onih famoznih sto dana. Hajde da vidimo kako će se stvari razvijati u poverenom mu pozorištu, kakve li će poetike dobiti prioritet, hoće li se Talijin hram vratiti patriotizmu i da li će, konačno, biti ikakvih predstava jer para za kulturu, to dobro znamo, nema.

Sada se takozvana kulturna javnost ibreti i čudi, ali ja ne vidim stvarnih razloga za to. Štaviše, siguran sam da u zemlji u kojoj večiti gradonačelnik Palma venčava žirafe – pardon, žirafca i žirafu, da neko ne bi pomislio da je u pitanju gej venčanje – i u kojoj ta svadba bude jedna od udarnih vesti, siguran sam, kažem, da u takvoj zemlji ne treba da nas čudi što jedan delija pravo iz rijaliti šoua uskače u fotelju značajne kulturne ustanove. Jer se naša zemlja, cenjeni publikume, polako ali sigurno pretvara u rijaliti šou, dal Velikog brata, dal Farmu, na vama je da se odlučite.

Tako to neizbežno biva u narodu u kome se namrgođenost smatra ozbiljnošću, paranoja patriotizmom, tvrdoglavost principijelnošću, a zatucanost poštovanjem tradicije. Samo, čekajte, nova vlast nije dogurala ni do grejs perioda od sto dana, a sveopšti sunovrat u ukidanje svih kriterijuma već je uhvatio respektivan zalet. U tom smislu, dilema EU ili Rusija – ili nešto treće – više nema nikakvog smisla. Problem, kako stvari stoje nerešiv, isključivo je domaći. Za nas, ovakve kakvi smo, nema mesta ni na zapadu, ni na istoku, jedva da ga ima i ovde, gde jesmo, jer je raspoloživi broj (bajagi) unosnih radnih mesta ograničen, tako da će najmanje jedna polovina Srbije morati da lebdi u bezvazdušnom prostoru. Do sledećih izbora. Kada će se mesta zameniti.