Ajnštajn je jednom rekao da se stvari ne mogu popraviti na način na koji su pokvarene, Ćosić je pak rekao da mi možemo i ono što ne možemo. Jeste Ajnštajn bio nacionalni zet – svaka njemu čast – ali Ćosić je otac nacije, zna se čija je poslednja.
Kad god je stani-pani, srpske zaumne političke hunte poslušaju Oca nacije i kreću da udarnički popravljaju stvari na način na koji su ih pokvarili. Evo idu Mara i svatovi, što će reći izbori u Crnoj Gori, sprema se neki tugaljiv sporazum u Vašingtonu, a i svuda po svetu se zakuvalo, što je sve skupa – saglasno mišljenju majki ovdašnje tutumračne invencije – stvorilo idealni ambijent da se Crna Gora vrati pod okrilje Majčice Srbije, a da Republika Srpska pripreti ujedinjenjem sa Majčicom.
Postoji li neki tajni plan? Ma jok. Nije postojao ni krajem osamdesetih kad se uveliko pripremala obnova Dušanovog carstva proširenog do granice Karlobag, Ogulin, Virovitica. Kao i onda, popravna taktika (strategije tu nikad nema) je i sada ista: okupljaćemo se, pozivaćemo se na istorijska prava, pravićemo sranja, postavljaćemo balvane na drumove i to će zamutiti vodu u kojoj ćemo mi štošta uloviti.
Da će okupljanja, litija, sranja i balvana biti – to je sigurno, kao što je sigurno da će se čitavo to zamešateljstvo obiti o glavu, ne, međutim, zamešateljima – pravilo je da oni, ako ne završe u Hagu, uvek izvuku guzice – nego Srbima svima i svuda, osim u Hrvatskoj, u kojoj je srpska zajednica izgleda shvatila da će – ukoliko legne na rudu i krene da po instrukcijama iz Beograda „popravlja“ položaj – završiti u izbegličkim kampovima (u boljem) ili pod zemljom, u gorem slučaju.
Budući da se istorija jednom događa kao tragedija, a drugi put kao farsa, budući da je i prethodni put bila farsa (samo krvava) osnovano je pretpostaviti da predstojeće događanje srpskih naroda neće završiti u katastrofi razmera one iz devedesetih, ali da će od Mare i svatova biti štete (a nikakve koristi) za istoriju i život „više je nego“ izvesno.
Viđi sad vraga su sedam binjišah – Mara i svatovi uopšte nisu morali biti izvesni. Štaviše, Marina je svadbena povorka nakratko bila i zaustavljena (znate kada), svatovi su već počeli da se osipaju – jbg, nestalo bilo pečenja i rakije – a onda su se pojavila dva nova kuma – u stvari kum i stari svat – Referendumska Lopuža i JeXs, koji su zaboravili mudrost srpskog zeta i vratili se na staru stazu grešnika srpskog oca i stali da duhovno vertikalni kakvima ih je Bog sazdao ni po koju cenu ne daju ono što je odavno bilo oduzeto, da odlaze u Banjaluku na ritualno utiranje prstiju u dupe sa bosanskim đilkošima, da špricaju kokoške i češljaju babe. I – šta? Selo je izgorelo. Sada dogoreva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.