Interrectum

Umesto „stanje između dva carstva“ – „stanje između dva čmarstva“. E sad, samo je do nas i do naše gluposti kom ćemo se privoljeti čmarstvu.

Ne bih da se puvam, ali čini mi se da mi su mi gornje bile ka vladičine. Ka vladičina su mi bila i upozorenja ing Djatlovu da ne vrši probe reaktora 4. Džaba!

Eksperimentisao ing, eksperimentisao i na kraju – čim je vanredno stanje ukinuto – reaktor eksplodirao i radioaktivna govna se rasula na sve četiri strane sveta.

Stvari koje se poslednjih dana zbivaju u Srbiji kao da su se prelile na ulicu iz neke priče Danila Harmsa. Uzmimo recentan primer. Samostalni poslanik Ševarlić, nezadovoljan stanjem u društvu (ili već nečim), obukao narodno odelo, zaturio šajkaču na potiljak i seo pred Kozačku skupštinu da štrajkuje glađu.

Tuda slučajno prolazio ataman Obradović, video Ševarlića kako štrajkuje, pa i on odlučio da štrajkuje glađu.

Kad se po prestonoj megakasabi pronela vest da Ševarlić i Obradović štrajkuju glađu, Aleksandar Gremlin Martinović i Vučićev ženski replikant, Sandra Božić, odlučili da i oni štrajkuju glađu. Sva ta tri štrajka – od koji svaki ima svoj „predznak“ – odvijaju se na basamacima Kozačke skupštine i treba da traju ili do ispunjenja štrajkačkih zahteva ili do crkavanja štrajkača. Ne od gladi, nego od opšteg smeha.

Bilo je predvidivo da će tradicionalno tupoumni srpski novindžiluk – jedan od glavnih sukrivaca za stvaranje mita o Šešelju – najveći „prostor“ izdvojiti za atamana Boškića Obradovića. A rečeni je baš imao šta da kaže. A imalo se, bogme, šta i čuti.

Već u startu vidno izgladneli Boškić je obznanio SNiS-u da je u štrajk stupio zbog obrta ravnog kopernikanskom. Odustao je, kaže, od trockističkih metoda revolucionarnog osvajanja vlasti i vratio se hrišćanskim taktikama, štrajk proglasio časnim postom, a novindžikinu insinuaciju da bi to moglo imati izvesnih sličnosti sa licima i događajima koji su doveli na vlast Tomu Nikolića, odbacio kao zlonamernu.

Ja to ne bih tako olako odbacivao. Ruku na srce nema ni razloga za olako odbacivanje jer, pazite, ako je to pošlo za rukom Nikoliću, za koga je ataman vladika Nikolaj, zašto ne bi uspelo i Boškiću, tim pre što je Nj. S. spreman ko zapeta puška da kada za to kucne čas – po zemljačkoj liniji – Obradovića pričesti i vavede vo prezidencijalni konak.

Budući da od svih opozicionih političkih persona dramatis ima najviše energije – nebitno kakva je – Boškića na putu ka prezidencijalnom konaku može zaustaviti samo njegova brzopletost, a ako brzopletost Boškića i zaustavi, u prezidencijalni konak će zasesti neko gori. Epidemijo, vrati se.