Istina o Srbiji

Često ovde (između ostalih) plajpičim Ćosića i Koštunicu, koji na sve moje „inventive“ – često (i namerno) uvredljive – mudro ćute, ali u njihovu odbranu skaču podfamoznici tipa „Smorketa“, koji ovako postavljaju stvar: „Basara se silno namerio na pokojnike, Ćosića, Tijanića, kao i na Koštunicu i Bećkovića, koji gandijevskim mirom odbijaju da budu uvučeni u ovu kafansku podnaredničku priču.“

To je zvanični čaršijski stav. Sveta istina! Umal, grešna mi duša, ne napisah – krava. Ali šta je tu stvarno istina, što reko Pilat. Istina je da su plajpičena gospoda najbednije kukavice, usrane od straha od realnosti, suočavanja sa bilo kojim izazovom, disonantnim tonom, iskoračivanja iz kruga podguznih ljudi i klijenata, da i ne pominjem apsolutno odsustvo suvislih argumenata kojim bi se „odbranili“ – a u Koštuničinom slučaju i nesposobnost da u roku od tri meseca napiše tri četiri kucane strane odbrambenog utuka.

Ako se kukavičluk u startu lažno predstavi – i kao takav plebiscitarno prihvati – kao „dostojanstvo i gandijevski mir“, onda je lako zločince predstaviti kao „srpske junake“, žestoke poraze kao „herojske pobede“, a pljačku i otimačinu kao „ekonomske napretke i privredne rastove“.

Lažno, dakle, predstavljanje i besramno laganje su glavne čaršijske alatke. Nije li, uostalom, Prvoplajpičeni, Ćosić, u trenutku lažovske iskrenosti u nekoj svojoj kupusari ispevao odu laganju i laž proglasio glavnom „odlikom srpskog patriotizma“. Ne zajebavam se. Tako doslovno piše u toj kupusari. I tako se predaje po srpskim školama.

Laganje, međutim, nije počelo s Ćosićem.

Stara je to srpska tehnologija koja ispočetka donosi solidan profit, ali koja s vremenom dovode do toga da se više ništa istinito ne može ni čuti, pa ni reći, i na kraju – a mi smo pred krajem – do toga da istina predstavlja uvredu i odvratan prizor.

Tek sad silazimo u srce lažovske tame. Laž je po definiciji „šuplja“.

Iako se na njoj spočetka može profitirati, na njoj se ništa ne može izgraditi.

Sve što se izgradi na lažima, posle kratkog vremena se sruši u prah i pepeo.

Opsetite se kratkotrajnosti srpskih režima, društvenih uređenja i kratkovečnosti srpskih vladara, pa će vam neke stvari biti malčice jasnije.

Imajući napred ispričano na umu, ja vama kažem da Visoki Vučić nije „zarobio“ nikakvu državu, nego je belodano i samosvesno pokazao da nikakva (stvarna) država Srbija nije ni postojala.

Ibretenije nad basnoslovnošću Visokih Laži i Marifetluka ni za „i“ ne smanjuje njihovu (privremenu) profitabilnost, naprotiv, samo pokazuje medijsku, imaginativnu i tehnološku superiornost nad prethodnim državotvornim lažovima, dostojanstvenicima i moralnim gromadama.