Istina o Srbiji, finale

Ovako zbori Oskar, a tako (misli) da misli najmanje 85% srpske populacije: „Od tog glavonje koga bi ti, Base, izvadio iz groba i ispendrečio, zbog slobodnog mišljenja (koje je uveo Đinđić), mogao si, dok je bio živ, mnogo štošta da naučiš o pisanju!“

Ostavimo po strani opšteprihvaćenu nebulozu da bi moja malenkost, koja se – čak i po sudu najcrnjih karadušmana – smatra jednim od nekolicine najboljih živih srpskih pisaca mogla „mnogo štošta naučiti“ od Glavonje, pa razmotrimo stanje uma za koji je „poziv na ubistvo“ stvar „slobode mišljenja“, koje je „uveo“ upravo ubijeni.

Što je nažalost tačno.

Već sam dobio dva-tri SMS-a i to od Ne-Oskara koji mi nabijaju na nos tobožnju gnusobu ideje da se „Glavonja izvadi iz groba i dobro ispendreči“.

Ideja, fakat, jeste gnusna, ali je – za razliku od javnog poziva na ubistvo – fantastična i nemoguća – to, naprosto, ni Kaligula nije radio, niti će iko uraditi – za razliku od Đinđićevog streljanja koje je izvršeno.

Mnogi misle – uspešno.

Idemo dalje.

Glavonja jeste pisao mnogo veštije nego Oskar – novinarsko umeće mu niko nije sporio – nevolja je što je (takođe mnogo veštije) mislio isto tako jadno, bedno, potuljeno i pokvarenjački kao Oskar, a onda se post festum vadio da je pozivajući na Đinđićevo ubistvo bajagi mislio metaforički, tj. da će Srbija ograjisati ako Đinđić politički preživi, ali svi znamo (samo se pravimo ludi) u Srbiji je najbolji način da politički protivnik ne preživi politički – da bude ubijen.

Prelazimo na Referendumskog Lopova koji je rezolutnim neodazivanjem na poziv tužibapstva da da izjavu na okolnosti Đinđićevog streljanja implicitno (i javno) priznao umešanost u udruženi zločinački poduhvat, ali koga savršeno boli Sebastian što je priznao umešanost, jer je peticijom „uglednih intelektualaca“ (isponabijam ih sve na Sebastian) oglašen neumešanim.

Pređimo na Tongu Nikolića.

Nijedno se ondašnje tužibapstvo, nakon što se Tomino proročanstvo obistinilo, nije odvažilo da rečenog priupita da li je izjavu da je „i Tito pre smrti imao izvesne probleme sa nogom“, dao nakon gledanja u kristalnu kuglu ili je možda bio nešto načuo.

Eto, tako vam je to bilo u periodu između 2002. i 2012, a onda se iznenada pojavio Vučić i „obesmislio institucije“ i „zarobio državu“.

Nije ipak sve bilo crno, nije baš sve ostalo neistraženo, neprocesuirano, neispitano i nekažnjeno, evo recimo JexS je 2009. zaglavio pred sudom zbog teškog krivičnog dela ispijanja čaše šampanjca na nekoj utakmici.

Kadija se dugo lomio da li da ga osudi na smrt streljanjem, ali se na kraju odlučio za blažu kaznu – 5.000 RSD, a ako uplati u roku od sedam dana, onda 2.500.