Ivo Andrić u ulozi zamorca (18)

Znate li, pitao sam sestru Andrić, zbog čega se tako postupalo sa Andrićem? Znam, rekla je sestra Andrić, rekao mi je to Andrić. Nisu ga podnosili zato što je bio ambasador Kraljevine Jugoslavije; zavideli su mu što je uglađen, što ima uspeha kod žena i što perfektno govori nemački.

Možete li zamisliti, rekla je sestra Andrić, kako je na Ivu Andrića, čoveka koji se u više navrata rukovao sa Hitlerom, mogao gledati maršal Tito, čovek koga je Hitler smatrao za bandita i koji je maršalovu glavu ucenio na 150.000 rajhsmaraka u zlatu. Ivo Andrić je, dragi moj – kliknula je sestra Andrić – još dobro i prošao. Trebalo je da bude streljan odmah po oslobođenju, 1945, a poživeo je još trideset godina samo zahvaljujući tadašnjem predsedniku Sjedinjenih Američkih Država, Bilu Klintonu, koji je zapretio da će – streljaju li Andrića – bombardovati i sa zemljom sravniti Beograd. Zaveru da se Andrić pogubi kao neprijatelj naroda, skovali su Miroslav Krleža, njegov intimus Marko Ristić i – u međuvremenu potpuno zaboravljeni – Radovan Zogović.

Sve mi je to Andrić rekao, rekla je sestra Andrić. Krleža se, istina, pokajao, ali prekasno, rekla je medicinska sestra Andrić. Na vest da je Andrić teško oboleo, Krleža je pohitao u Beograd i pravo se sa Železničke stanice zaputio na Univerzitetsku kliniku. Dostojanstven kakav je bio, Andrić nije hteo da ga primi, izgovarajući se malaksalošću i umorom.

Krleža, međutim, nije bio čovek koji tek tako odustaje. Danima je, prteći kesu sa pomorandžama, dolazio na Univerzitetsku kliniku, rekla je sestra Andrić, danima je potišten sedeo na klupi u hodniku, u iščekivanju da se Andrić smiluje. Andrić je, međutim, ostao neumoljiv. Često sam prolazeći hodnikom bacala diskretne poglede na Krležu i mogu vam reći da je Andrić bio sasvim u pravu u pogledu Krležinog porekla. Krleža je bio tipičan Makedonac, školski primer ostarelog Čokalije.

Vidite li vi, draga gospođice Andrić, rekao je Andrić sestri Andrić, dokle seže beda malih, južnoslovenskih književnosti, mislim pre svih na srpsku i hrvatsku, koje su spale na tako niske grane da sam u jednoj, srpskoj, najveći pisac ja, Jermenin poreklom, dok je u drugoj, hrvatskoj, najveći pisac Krleža, poreklom Makedonac.