Izborna predvidivost

Garantujem da bi isto toliko – a možda i procenat-dva više – osvojio sve da tokom predizborne kampanje nije – iako ne lično – raspirivao političku paranoju i histeriju, ali to (iz razloga o kojim će biti više reči u mini-serijalu Famoznog koji kreće od sutra) u Srbiji navučenoj na haos i atmosferu ratnog stanja naprosto nije bilo moguće.

Drugoplasirani, Saša Janković, dobio je šesnaest zarez nešto glasova, što je u datim okolnostima vrlodobar, čak odličan rezultat, koji bi mogao biti solidna osnova za konačno formiranje jedne ozbiljne, a ne bukačke i plačipičkaste, opozicione stranke, ali – sad moram malo da zakeram – Janković će prethodno morati puno toga da nauči o politici, a na prvom mestu elementarnu stvar da se na izborima računaju samo glasovi, a ne estetski, društveni i muzički ukusi glasača, pa mu predlažem da za savetnika – umesto političkih diletanata kojima je trenutno okružen – angažuje Grunfa iz stripa Alan Ford koji će ga poučiti aksiomu da ako kaniš pobjediti nipošto ne smiješ izgubiti, jer bude li Janković nastavio da maniše i odbacuje podrške (i glasove) ovog ili onog dilbera koji mu nije po volji, bezbeli će gubiti.

Na trećem mestu se – takođe predvidivo – ustoličio Beli Preletačević, čija se uloga u izbornoj kalakurnici pokazala lekovitijom nego što sam, grešna mi duša, u prvi mah pomislio. I to iz više razloga. Jer, pazite, bezmalo deset procenata podrške koju je Beli – ni luk jeo ni luk mirisao – osvojio kerebečenjem i apsolutnim odsustvom bilo kakve suvisle političke ideje, zasigurno će izazvati ibretenije u krugovima dvojke, ali ta podrška govori puno o žalosnom stanju i bezidejnosti na ovdašnjoj političkoj sceni.

Osim toga, personae dramatis koje su na izborima dobile manje glasova od Belog trebalo bi da poslušaju Panovića, da podviju repiće i da se povuku u ropotarnicu istorije, ali to, naravno, nijedna od njih neće učiniti, ama će – htele ne htele – tamo završiti, uključujući Vuka Jeremića, koji je spičkao grdne pare (i energiju) na kampanju da bi u konačnici osvojio manje od šest procenata glasova i da bi – po ko zna koji put – dokazao da je politika „dobar dan čaršijo na sve četir strane“, koju je vodio i njegov mentor, JexS, neisplativa, čak i u Srbiji. Dobro je, međutim, što su Šešelj i prateće društvo snevača Velike Srbije i Evroazijske zajednice dobili zanemarivo malo glasova. Nije dobro, sad opet zakeram, što je Saša Janković negde izjavio da „nas sada čeka teška borba“, bolje bi, držim, bilo da je izjavio – „čeka nas težak rad“ – ali možda je ipak bolje što to nije izjavio jer bi zbog te izjave izgubio najmanje polovinu od glasova koje je dobio.