Izdavači, kulovi i kulaci

Odmah posle Drugog svetskog rata, u vreme obnove i izgradnje, ali i poprilične nestašice, ljudi posebnog kova su se dosetili kako da doskoče problemu. Sve je bilo po dijamatu (kako to gordo zvuči), sve u skladu sa marksizmom-lenjinizmom. U teoriji. U praksi je to izgledalo ovako: zađu udbaši po selima i pootimaju zalihe žita, slanine i pršute, a za uzvrat ti daju sumu dovoljnu da kupiš litar gasa i da pored petrolejske lampe čekaš da elektifikacija dođe u tvoje selo.

Mnogi je domaćin iliti kako se onda govorilo – kulak – žestoko nagrabusio zbog komunističkih kulova. Sakrije čovek, recimo, malo brašna, tablu slanine i nešto jabuka da prehrani decu, ali Ozna nekako dozna, pa domaćin (kulak?) najpre bude premlaćen, a posle zaglavi na višegodišnju robiju. Čudna stvar. O tome nema ni pomena u udžbenicima veličanstvene srpske istorije. Kao da se sve to događalo na Marsu. A ne u Šumadiji i Vojvodini.

Budući da je u Srbiji gotovo uvek posleratno doba, na red je došao otkup knjiga. I izdavači su – koji ionako grcaju u besparici – došli u položaj onih kulaka. Aktuelni popečitelj kulture Peđa the Moj je raspisao jedan, onako dijamatski, marksističko-lenjinistički konkurs, koji – da budem iskren – nisam najbolje razumeo – ali mi drugari izdavači tvrde da je jako nepravedan prema nekima, a jako povoljan za neke druge. Slučaj je udesio da popečiteljeva izdavačka kuća, nepretencioznog imena (Stubovi kulture) zapadne u ovu drugu grupu. Pa se u književnoj čaršiji podigla povelika graja.

Jer od tog otkupa siromašni izdavači i te kako zavise. A još siromašniji čitaoci imaju i te kakve vajde jer otkupljene knjige idu u sve biblioteke po Srbiji, pa i oni tankog džepa uspevaju da nešto pročitaju. Ali, ako je konkurs po izdavačkim mišljenjima nepravedan, ne može mu se poreći politička korektnost. Popečiteljstvo, naime, otkupljuje sve. Ne dao bog da se, recimo, upusti u favorizovanje takozvane visoke literature. Jok, more. Otkupljuju se i visokotiražna, samoisplativa, bajagi popularna izdanja, pravim imenom – đubre.

Videli smo, cenjeni publikume, da voluntaristički pristup otkupima nikuda ne vodi, pa bi bilo dobro da sada – kada bajagi živimo u demokratiji – promenimo nešto u načinu otkupljivanja. Evo i predloga, da komentatori ne kažu da samo kenjam, a ne nudim rešenja: oformiti stručnu komisiju koja bi prioritet otkupa rangirala po kvalitetu, a u komisiju ne puštati zainteresovana lica. Da ne bi došla u sukob interesa.