Iznajmite lokal

Iako su mi nosači Žute patke simpatični, držim da bi trebalo da se okanu ćoravog posla i da se – ako nameravaju nešto da menjaju, a trebalo bi štošta promeniti, još kako – politički organizuju na klasičan način, što će reći pristupanjem nekoj od postojećih opozicionih stranaka ili – još bolje – formiranjem neke nove jer su postojeće propale – što reko „naš narod“ – kao testis kroz trule gaće.

Šta je to u takozvanim spontanim, narodnim pokretima što izaziva toliku moju podozrivost? Da bih odgovorio na to pitanje, podsetiću vas na halabuku nastalu posle fantastičnog izbornog uspeha koalicije Most u Hrvatskoj, takođe ponikle iz masovnog narodnog nezadovoljstva postojećim partijama i politikama. Osvojio je Most poveliki broj poslaničkih mesta, postao „jezičak na vagi“, bez Mosta se nije mogla napraviti vlada, a kakav je bio epilog – napravljena je vlada gora od prethodne, a Most se srušio, kao onaj na Neretvi.

Nezadovoljstvo – stvar notorna i svakodnevna – nije nikakav politički program, a prevejani političari iz stranaka sa kakvom takvom organizacijom i ideologijom očas posla nađu načina da pretvarajući nezadovoljstvo vodećih nezadovoljnika u zadovoljstvo – znate valjda na šta mislim – stvar navrate na svoju vodenicu.

Deo, međutim, Srba – i to poveliki, a zasigurno najobrazovaniji i najsposobniji – ne odustaje od utopijske ideje da jedan vrlo ozbiljan posao uradi kroz zajebanciju, duvanjem u pištaljke, lupanjem u šerpe i pravljenjem selfija, što je, da kažemo, apsolutno nemoguća misija. Politika – ma kakva ona bila, makar i najgora – samrtno je ozbiljan i rudarski težak posao u kome se mora znati – opet što reko „naš narod“ – kod koga je visak a kod koga mistrija, a u gorepomenutom delu Srbije previše je onih koji bi da drže visak, a jako malo onih koji bi da se late mistrije.

Tokom devedesetih nije bilo tako. Jeste i onda u opoziciji bilo poprilično dilbera sklonih karnevalizaciji, ali se bogme i ozbiljno radilo, išlo se od vrata do vrata, zalazilo se po selima i to o svom ruvu i kruvu, što je za rezultat donelo petooktobarski prevrat. Ostatak istorije znate, da se ne ponavljamo. Sledi poučna priča. Uoči prošlih izbora SNS beše iznajmio lokal baš preko puta moje kafanice u kome je tokom dva meseca sve vrilo. Dođem sabajle u kafanicu, SNS lokal već radi. Odem uveče u neko doba, u SNS-ovom lokalu još gori svetlo. Šta su tamo radili, pojma nemam, ali su nešto radili. Što toplo preporučujem i pokretu Ne da(vi)mo Beograd. Iznajmite lokal, nešto će vam već pasti na um.