Ja više ne znam šta da mislim. U kakvim je odnosima Nataša Bekvalac sa menadžmentom Ringijera. Ili kako se to već zove. Nema dana da nam nema Nataše. Obavešteni smo bili akuratno o razudajama i pročim belajima, ali, bogu hvala, i to se završilo na opštenarodnu radost. Ali, jednom kad dođeš u novine, kraja tu nema. Ima da si na naslovnoj strani. Zgodno nekako da se skrene pažnja sa prečih stvari.
Da li ja imam šta protiv Nataše Bekvalac. Daleko bilo. Uvek sam sa pevačicama imao, da tako kažem, nežan odnos. To su fine devojke koje razgaljuju boemska srca; obično lepo izgledaju; pevuckaju, samo to nije, da rečemo, ništa specijalno. Stariji će ukačiti, mlađima ne vredi ni govoriti.
Dobro, ajde da ne budem na kraj srca, Nata se razvela preko svih novina, svi smo saznali sve; novinama, međutim, nije dosta. Tragedija mora da traje. Čita se to, aman. A tragedija šta je? Mučno i neopisivo. Verovali ili ne, ali saglasno „Blicu!“, Nataši je „spala cena posle razvoda“. Jedva je mučenica uzela tri hiljade evra na nekom trandebalu za petnaest minuta arlaukanja. Ranije je to, pišu novine, bilo duplo. Ili troduplo. E, jeste, dok je bila dobra žena i majka. Valjda na to misle novindžije. Ugađajući po običaju najnižim porivima cenjenog publikuma.
E sad, nešto ja mislim, i Mocart se udavao i razudavao, a sve dok ne zamače mlađahan, njegovo bračno stanje nije bilo ni u kakvoj vezi sa slavom njegove muzike. Fanovi dolazili i slušali „čudo od deteta“, a koga dete bengla nije ih interesovalo. Ajmo na noviju istoriju. Dženis Džoplin, recimo, nikako se nije uklapala u sliku dobre srpske domaćice, pa čak ni američke. Ama, ispravite me ako grešim, bračna i vanbračna Dženiskina stanja nisu uticala na visinu njenih honorara.
Zašto je naša Nataša pretrpela lošu sudbinu? E, to je, cenjeni publikume, filozofsko pitanje. A lako može biti i političko. Natali, naime, nije ni Mocart ni Dženis Džoplin. Da zna da pevucka, zna. Ali u Srbiji zemlji svi to znaju. Mi se, malo stariji, sećamo plejade amaterskih kafanskih pevača. Neki od njih su „Zajdi, zajdi, jasno sonce“ pevali uverljivije nego niz naših rok legendi. Nemadoše, megjuota, medijsku podršku. Nestadoše u „Bermudskom trouglu“. Prekrili ih ruzmarin, snegovi i šaš. Ko im je kriv kad su za džabe pevali. To su, međutim, cenjeni publikume, bila druga vremena. U to je doba, naime, „Zajdi, zajdi, jasno sonce“ pevao Ace Sarijevski. Imao sam sreću da ga jednom gledam i čujem. I kakvi su mi utisci. Ne sećam se. Znam samo da nije bilo važno ko se udao a ko razudao. Tada je to bila privatna stvar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
