Jel mi ova ka Fridrihova 1Foto: Stanislav Milojković

Kaže mi jedan drugar preko Vibera – koji je ovih dana zamena za kafenisanja – da mu nije baš najjasnije zašto se kurobecam kad bi, saglasno mojim pisanijama, vanredno stanje trebalo da bude ispunjenje svih mojih vlažnih snova.

Nema, kaže drugar, sporta, utakmica, navijačkih građanskih ratova, grand parada, litija, mitinga podrške, protestnih povorki, svečanih akademija, orijentalne ulične vreve, ukratko svih muka tvog duha, a ti, umesto da uživaš u ostvarenju sopstvene distopije, tražiš dlaku u jajetu i vlastima zakeraš što su „dekama i bakama“ uskratili pravo na izlazak.

O „bakama i dekama“ će biti još reči.

Svaka je mom drugaru ka vladičina, nema šta, i vaistinu bih uživao u blagodatima značajno umanjene haotičnosti, samo da ovo zatišje (nadam se ne pred buru i nadam se da sve nade moje neće biti uzaludne) nije posledica sile prilika, a ne spoznaje da frenetično ubrzanje svega i svačega vodi u kolaps vremena i prostora, koji će se kod nas – zahvaljujući privrženosti julijanskom kalendaru (i našim posebnostima) – zbiti sa 13 dana zakašnjenja. Malo zajebancije nikada nije naodmet, zar ne.

Mom omiljenom prosvećenom apsolutisti, Fridrihu Velikom, nije bila potrebna nikakva epidemija da bi zaveo trajni policijski čas.

Pričali smo već o tome. Posle deset sati uveče – po nekima i odmah posle smrkavanja – kretanje ulicama pruskih gradova i kasaba bilo je dozvoljeno samo oficirima, policajima, babicama, popovima i licima sa pismenom dozvolom.

Ako bi neki majčin sin prekršio zabranu, momentalno je sprovođen u aps. Verovatno je bilo i degeneka, ali o tome nema pisanih podataka. Zidovi apsana imaju uši, ali nemaju oči.

Sve do pre, da kažemo petnaest godina, držao sam da je ta mera bila flagrantno sputavanje ljudske slobode, posle sam – u konsultacijama sa spisima maitera Virilioa – dokonao da je Fridrih tom merom (privremeno, nažalost) predupređivao mnogo pogubnija preterivanja i uspon sloboda gorih od najcrnjeg ropstva.

Apropo „baka i deka“. Ko daje pravo – ko god bio, ne znam ko je prvi lansirao tu bedastoću – da građanima manje ili više poodmakle životne dobi, sa kojima nije ni u kakvom srodstvu, pokroviteljski debilno tepa „bake i deke“.

I otkuda, recimo, Brnabićki ideja da je njen imunitet nešto bolji od, recimo, moga, dodatno ojačanog četvorogodišnjim diplomatskim.

I na osnovu kojih je to medicinskih saznanja zaključeno da su „bake i deke“ podložnije zarazi, kad dostupni podaci jasno govore da korona ne daje ni pet para na to koliko ko ima godina i da su zaražene čak i dve bebe.

Da bi se samoizolacija podnela bez teških posledica po psihičko i fizičko zdravlje – a najmanje polovina „baka i deka“ žive sami – mora se biti ili okoreli robijaš ili monah, u pravoslavnoj tradiciji poznat kao „zatvorenik“.

Malo ko to može. Vučiću, dopusti da „bake i deke“ šetaju i kupuju svaki dan od 17 do 21. U suprotnom – nećemo glasati za tebe.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari