Jel mi ova ka vladičina

Ma jok. Ništa pogrešnije od toga. Ka i vladika, i ja mislim da je pučina stoka jedna grdna. Svaki metež i gungula za mene su krv pred očima, više od pet ljudi na jednom mestu za mene je oduvek bio skup visokog rizika.

Ono što mene uznemirava u čemernim danima pandemije nije avetinjska pustoš varoških ulica nego sumnja – u Srbiji inače uvek osnovana – na mogućnost uskraćivanja ionako deficitarnih sloboda i prava.

Komedijant slučaj je – kako to samo on zna – uredio da stroge (i opravdane) mere strogog ograničavanja kretanja zavede hiperpopulista, Vrhovni Antivirus, koji ne preza da svako malo okupi po dvesta-trista hiljada duša na jednom mestu. Sada je sa istim, možda i većim entuzijazmom, prionuo na rasterivanje ljudi sa ulica.

Na čemu sam mu zahvalan. I zbog profilakse i zbog drastičnog smanjenja haosa, ali i zbog lične hrabrosti.

Kakve sad hrabrosti? Evo kakve. Drastičnim smanjivanjem haotičnosti kretanja – koje je u Srbiji maltene istovetno Brownovon – Vrhovni Antivirus seče granu na kojoj sedi, čega je, koliko preko televizora mogu da zaključim, i sam svestan. Ovoga puta mu treba verovati kad kaže „posle me streljajte, sudite mi, vešajte me, ali ja sada držim čas“.

Usporavanje svih životnih tokova – naročito onih sumanutih – uopšte nije pogodan ambijent za politiku „brže, jače, bolje“, a tamo gde jeste, dođe ko kec na deset, jer je bespogovornost izvršavanja Vrhovnih naređenja rezultirala pravovremenom nabavkom respiratora i ostalih medicinskih potrepština.

Sećate li se kad sam vas nedavno, nekim drugim povodom, obavestio da Proviđenje/Priroda – nepotrebno precrtati – haos (koji ima svoj smisao i koga ne treba potcenjivati) tolerišu do izvesne granice posle koje mu staju na put. Međutim, ljudi ko ljudi, neko vreme se primire, pa posle nastave starom stazom grešnika. Tako će biti i ovoga puta. Sve dok katastrofe poput ove ne konvergiraju u onu Viriliovu „katastrofu realnosti“.

Kao vrlo stvaran (i vrlo opasan) problem, epidemija korone je prekonoć obesmislila mnoštvo nepotrebnih, izmišljenih i simuliranih problema i pokazala koliko je ovo osiono i samozaljubljeno čovečanstvo nestabilna i fragilna struktura i koliko malo (ili ništa) ne vrede nosači aviona, kosmički brodovi, naftovodi, mostovi od 150 kilometara i sl.

U sutrašnjem broju čitajte zašto ja ne bih imao ništa protiv da policijski čas (od 20 h uveče do 5h ujutru) ostane na snazi i posle prestanka epidemije.