Jeste mainstream

U svakom slučaju, Divjakov napis u kome naučno opovrgava moju tvrdnju da je napad na Seku Sablić proistekao iz srpske mainstream kulture zaslužuje odgovor, a možda i mini-serijal.

Ostajem, međutim, pri ranijem iskazu – Atlagićev nastup jeste bio manifestacija srpske mainstream kulture, doduše u njenoj terminalnoj fazi (sa koje su pootpadali svi veštački obrazi i obziri i posle koje sledi divljaštvo).

Raspravu bih mogao zaključiti u šahovskom stilu, u dva-tri poteza, tvrdnjom – a baš me živo interesuje da li će Divjak i nju poreći – da dominantna politika i njen govor proizilaze iz dominantne kulture, kao i da je sveobuhvatna beda sadašnjeg trenutka posledica jedne promašene istorije, retroaktivno kičeski oblepljene liciderskim srcima i vašarskim ukrasima.

Ipak ću zaći u sitna crevca.

Pagansko-seljačka kulturna osnova Ćosića i Koštunice – koje, pretpostavljam, Divjak smatra „dobrim“ kulturnopolitičkim mainstreamom – u dlaku je ista kao pagansko-seljačka kulturna osnova Atlagića i Martinovića, s tom što su prvopomenuti namazaniji, naoko učtiviji, pažljiviji u odabiru reči.

To je, da ne okolišim, utođenička „kultura“ – „ja, ja, i samo ja upakovana u „mi, mi i samo mi“; to je politika „biće kako ja oću ili neće biti“, to je zulu etika „dobro je kad mi njima otmemo žene i krave, a kad oni nama otmu, to je kosmička nepravda“ , to je osionost primitivaca sažeta u pokliču „ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“, to je gnoseologija „ko ne razume Guču, ne razume Srbiju“.

Kao što sam ovde ponovio stotinama puta, Ćosić i Koštunica – pominjem ovu dvojicu, ali legion im je ime – (relativno) su uglađeni i (prividno) upristojeni vrh ledenog brega plemenske zatucanosti, primitivizma i divljaštva.

Oni, fakat, nisu radili i govorili ono što Atlagić i Martinović govore i rade – u stvari Ćosić poslednjih godina i jeste – ali samo zato što su to do relativno skoro Atlagići radili umesto njih.

Kao što su u znak osvete zbog otcepljenja Kosova umesto Referendumskog Lopova – utonulog u licemerno molepstvije – Beograd demolirali, ambasade popalili i kao žrtvu paljenicu prineli jednog mladića, isti oni koji su nedugo potom glasali za Atlagića i Martinovića, a ne bi me začudilo da su se neki palikuća našli i u skupštinskim klupama.

Pisac hoće da kaže da zaumna besprizorna kultura i još zaumnija i besprizornija kolektivistička politika, koliko god je šminkali i „kultivisali“ pre ili kasnije završi u zaumnosti i besprizornosti jer je iz toga i nastala.

Eto, uzgred, zašto svi masovni „poleti“, sva srpska buđenja naroda, sva „oslobođenja“ po sili nužde završavaju u teroru, rasulu, beznađu i povećanju neslobode ljudskih ličnosti.

Prekardaših. Nastavak u sutrašnjem borju.