Elem, cenjeni publikume, dok se nove vlasti glože oko podele plena, dok se priprema smena vlasti u nekim vojvođanskim gradovima, dok se picopevac Jeremić pakuje za Njujork, dok Koštunica dr Vojislav sa svojim agama, kmetovima, bimbašama i čohadarima slavi dvadesetogodišnjicu DSS-a, nad Srbijicom se polako nadvija bauk bankrotstva.
Trezveniji ekonomisti su odavno upozoravali na tu opasnost, ali trezvenost ovde nije na ceni. U trezvenosti, da kažemo, nema nikakve uzvišenosti, nikakve istorijske veličine, trezvenost ne donosi popularnost, a bogme, ni pare. Onaj Rogonja, čiji dolazak već nekoliko godina najavljujem, sada je pred vratima.
Već u septembru, kažu novi vladari, neće biti para za penzije i plate državnih činovnika. Šta sad da se radi? Zna se! Da se zajmi. Od koga? Od onog Rogonje koji čeka na vratima. Dobro, ne baš od njega lično, naći će se tu neki posrednik, ali će pare (i kamata) biti njegovi. Novovladari se, tože, uzdaju u Matušku Rosiju, možda ne bez razloga, pašće tu neka kinta, ama ne mukte, kako to snevaju državotvorni dilberi. Ako već ni kod babe nema džabe, neće ga biti ni kod matuške, inače poznate po čipavosti. U slovensku ljubav i slovensku dušu veruju još samo provincijalni, orijentalni đilkoši koje je istorija sklona da se grubo našali sa onima koji je zloupotrebljavaju, dovela na komandni most broda ludaka, nazvanog Republika Srbija.
U takvom ambijentu i inače odvratna Koštuničina slavljenička bulažnjenja o državotvornosti, neutralnosti, pravdi, integritetu, suverenitetu i srpskoj misli, prosto nagone na povraćanje. Kakav, more, integritet i suverenitet bez prebijene kinte u džepu. Kada osiromaši i spadne na prosjački štap, čovek ne gubi ništa od svojih ljudskih prava, ravnopravnosti, jednakosti i ostalih lažovskih trica i kučina ovog skomračnog sveta, ali vrlo brzo izgubi struju, telefon i stan. Istina, pravo da jede mu ostaje neokrnjeno, ali sa tom se praznom pričom najesti neće, stomak počinje da se lepi za kičmu i ponosni nosilac ljudskih prava kreće u krađu ili u prošnju.
Tako to ide, braćo Srbi i sestre Srpkinje, i sa državama. S tim što pred propalim državama stoji samo put prošnje, jer više nemaju od koga da kradu. Evo, država je svoje komunalne dugove već prodala privatnim uterivačima, što znači da ćemo se, pre ili kasnije, i suočiti sa momcima iz te branše. A tada će, osim kožnih gaća, trebati i rečnik ruskog jezika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
