Jung i Srbi

Evo, na primer, meni sa naročito dopao jedan Jungov citat iz kineske filozofije. „Kada pogrešan čovek“ – kaže citat – „koristi ispravna sredstva, ispravna sredstva deluju na pogrešan način“. Budući da naša politika ima mnogo dodirnih tačaka sa psihopatologijom, a posredno i sa kineskom mudrošću (jedan od četiri naša stuba), ovaj nam citat može rasvetliti mnogo toga. Ako, recimo, čovek koji je u suštini autokrata, uz to i edipovac, silom prilika počne da koristi demokratske mehanizme, onda dobijamo galimatijas, u prevodu kalakurnicu u kojoj živimo. To takođe objašnjava zbog čega nam je bolje išlo u jednopartisjkom sistemu: on je bio neka vrsta monoteizma.

„Osoba“, piše Jung, a ja navodim po sećanju jer mi knjiga nije pri ruci, „koja u životu vođena više nesvesnim, instinktivnim nego svesnim izborima, naginje psihičkom konzervativizmu. To je razlog zbog koga se primitivci ne menjaju tokom hiljada godina i zbog koga se panično plaše svega stranog i neobičnog“. Kraj citata. Ne znam kako vi, ali ja u navedenom vidim egzaktan psihološki profil većine naših političara, pogotovu onih iz takozvanog patriotskog bloka. A citat takođe daje i moguće objašnjenje zbog čega se u Srbiji ništa ne menja, zbog čega se nijedan problem nikada ne rešava, zbog čega se sve, ali baš sve, do besomučnosti ponavlja u zatvorenom, a sve užem krugu.

Da li je slučajno što je naš Gospodar po obrazovanju psiholog? Možda ga je Proviđenje – dobro, uz malu pomoć marketinga – tu i dovelo da bi kao stručno lice mogao da se uhvati u koštac sa nagomilanim psihičkim problemima nacije. Prosto ne mogu da verujem da Prvi psiholog Srbije ne uviđa koliko na njegovu politiku – ne samo na politiku opozicije – utiču sadržaji kolektivno nesvesnog. Gospodar, recimo, neprestano ponavlja mantru: borićemo se i za Kosovo i za Evropu. Naoko baš dobro i legitimno. Ali nedovoljno realno. Kosovo u svemu tome nije politika, nego arhetip izgubljenog raja, kao što ni Evropska unija nije ovozemaljski cilj, već arhetip Obećane zemlje. Tu čak i reč „borba“ miriše na kolektivno nesvesno, na večno sukobljavanje sinova svetla i sinova tame, jer da nije tako politika bi se mogla definisati drugačije: rad na rešavanju kosovskog problema i napor za postizanje evropskih standarda. Moglo bi, nije da ne bi moglo. Ali kolektivno nesvesno, dame i gospodo, donosi sigurne glasove.