Kabir be(d)ni

Ne bih, međutim, pogrešio sve da sam napisao „u grupnjaku“ jer se poslovi i dani pomenutog trojca (plus Samardžić) – koji se svode na uzajamno guženje ludih i zbunjenih – odlično uklapaju u definiciju političke pornografije.

Elem, videh juče da se Guzijan požalio Danasu da ga je vest da će „čelnici“ Šapca i Paraćina (pod uslovom da stisnu muda) izaći na „lažne“ izbore – „neprijatno iznenadila“ jer je to, objašnjava Guzijan, za Narodnu stranku „neprihvatljivo“.

„Izbori se ne mogu bojkotovati dopola“, decidiran je Guzijan. A zašto? Zato što, kaže, ne postoje „slobodni uslovi“. Ma je li, bogati?. Da li bi možda „sloboda uslova“ – Guzijanov doprinos teoriji srpskog političkog kretenizma – bila veća ako bi postojala – sloboda izbora.

Zbog kog bi Sebastiana Zelenović – ili bilo ko drugi – bio u obavezi da prijatno iznenađuje Guzijana i da vodi računa šta je prihvatljivo za Narodnu stranku, a šta ne.

Eeeee, još kako ima razloga.

Moglo bi se, naime, dogoditi da uprkos strašnom esenesovom čivijašu Sandokanu – novoj zvezdi na nebu srpske političke beslovesnosti – Zelenović ipak dobije šabačke izbore, što bi, po Guzijanu, navratilo vodu na Vučićevu vodenicu jer bi to „bio direktan dokaz da su oni koji su izbore bojkotovali napravili kardinalnu grešku“.

Ako i ostavim po strani što je podnaredničko razmišljanje (ako se to razmišljanjem uopšte može nazvati) dominantno i za DS-ovog vakta širom otvorilo vrata svim Vučićevim Pirovim pobedama, ne mogu se otrgnuti utisku da bi Trio (Kvartet?) kako god da postupi napravio kardinalnu grešku iz prostog razloga što je labavi savez totalitarizmu sklonih siledžija, grabežljivaca i jurodivaca, sam po sebi jedna kardinalna greška.

Guzijan je, da ne dužim, Zelenoviću dao „opomenu pred isključenje“ , što će, ako do isključenja dođe, biti nešto najbolje što se Zelenoviću dogodilo poslednjih godina.

Ja sam, recimo, Zelenovića prošle godine u Šapcu huškao da se sam isključi iz Đidovog kozaračkog kola, da se okane zanošenja muda kradljivim šarlatanima, da se udruži sa još nekolicinom mlađih, sposobnih političara i da osnuje pravu političku stranku.

Zelenović je tada na ta huškanja odgovarao nekim tuc mucovima, ali sad će – ako se odluči da neprijatno iznenađuje Guzijana i da krene u izbornu borbu protiv Sandokana – doći u situaciju u koju je crnogorska nezavisnost dovele Srbiju – da se osamostali, što mu toplo preporučujem da učini.

NJegov starogradski kolega, Bastać, koji se takođe bio nešto (prividno) uskurobecao, moraće izgleda da se do (vrlo) daljeg odrekne koverata i organizovanjem Šešeljevih promocija.

Ne vidim šta Nebojšu zadržava.