Znate li, cenjeni publikume, šta je veliki problem ove predizborne kampanje. Problem je što su svi njeni učesnici u pravu.
Kada na primer dssovski podsahibija, Aligrudić, kaže da je ova vlast štetočinska, čovek je apsolutno u pravu, ali su isto tako u pravu i demokratskostranački subprezidenti kada tvrde da bi Koštuničin dolazak (povratak) na vlast u tandemu sa sveže diplomiranim Tomom Nikolićem bio katastrofa i, verovatno, siguran povratak zloduha devedesetih. Ne lezi vraže i Nikolić govori suštu istinu kada srpskom narodu i senatu obznanjuje da će plan za sveopšti preporod saopštiti tek kada se domogne vlasti. Hoću da kažem, domogne li se vlasti, sigurno će nešto reći. Uvek on nađe lepu reč.
U pravu je i Dinkić sa svojim URSom. Obećava kojekakve olakšice i ne treba sumnjati da će, ubaštra li se u vlast, održati veći deo tih obećanja jer narod značajno ćuti, što je – saglasno još uvek vladajućoj političkoj doktrini ustanovljenoj knjazom Milošem – znak da se mora popuštati. Svi su, dakle, u pravu, ali ćemo na kraju krajeva ono što dobijaju oni što su pravu (a počinje na slovo K) dobiti mi, sirotinja raja koja globa trpeti ne može.
Sve se, međutim, iz korena može promeniti ako se dogodi povratak Šešelja, umalo ne rekoh Džedaja, što je najgora snsovska noćna mora. Srpska država se, nekako naprečac, zabrinula za Šešelja, pa su u Sheveningen otposlali molbenicu da se optuženik pusti na privremenu slobodu, a država će, bajagi, da garantuje. Da sam ja država ne bih baš jemčio za Šešelja, ali – ako i verujete – bilo bi mi milo da se, onako jerezan i frustriran izdajnicima svih boja, vojvoda privremeno vrati u Serbiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.