Kolektivno svesno

Njihov vekovni vlažni san – nacionalno jedinstvo – konačno je ostvaren. Istina ne u mračnom predmetu želja, srpstvu, nego u korona virusu. Ali jedinstvu se u zube ne gleda.

Mora biti i da se ovih dana onom našem Marsovcu – koji se zapio za Novu godinu, ostao ovdje, pa mu sada preti karantin – priviđa da su famozne srpske podele prevaziđene, ali to mu se tako čini zato što je pao s Marsa.

Nama koji smo ponikli ovdje kao dan je jasno da krhko nacionalno jedinstvo – ja bih ga radije nazvao prekid vatre – počiva na dva podjednako krhka stuba – strahu od zaraze sa desne, i strahu od pendreka s leve strane.

U dubinama srpskog zemljanog ekspres lonca, međutim, sve kuva.

Društvenu provaliju – koja je, istini za volju iskopana 150 godina pre Vučića, ali koju je Vučić dodatno produbio – nemoguće je zatrpati korona virusom, tim pre što je epidemiji prethodećoj polarizaciji „mi“ i „oni“, pridodata i polarizacija tipa „neodgovorni“, „stari“ i „povratnici iz inostranstva“, kojima je Vrhovni Antivirus – verovatno neobavešten da se lečenje obolelih tokom epidemije ne naplaćuje ni u Budalistanu – pride nabio na nos da su se u matušku Srbiju vratili da bi se „džaba lečili“.

Bacimo karte na astal. Bez obzira na vanrednost situacije, vladajuća garnitura na čelu sa Vrhovnim uživa apsolutno nepoverenje najmanje 55% ovdašnje populacije, a podozrevam, iako nemam dokaze, da mu se kruni i podrška izborne baze.

Ova druga podrška se kruni upravo zato što Vučić (u granicama svojih mogućnosti) ovoga puta radi i za dobro onih koju mu ne veruju taman da golom guzicom sedne na usijanu ringlu i što je – primereno situaciji, ali ne i mentalitetu izborne baze – spustio ton i ublažio retoriku. Takođe u granicama njegovih mogućnosti.

Kao ovejanom fenomenologu našeg kolektivnog nesvesnog, naših posebnosti i našeg mentaliteta, za mene je u osvit epidemije bilo ravno čudu što se nije našao nijedan jurodivi (a legion im je ime) koji bi predložio primenu oprobanog srpskog oružja protiv svega i svačega – organizovanju veličanstvenog mitinga protesta protiv korona virusa i kontramitinga podrške Vrhovnom Antivirusu, lekarima, vojsci, policiji, Biji i ostalim borcima protiv morije.

Pa čekaj, pomislih u prvi mah, zar i tokom bombardovanja, opasnijeg od epidemije, nisu po mostovima upriličavani (na prvi pogled) isto tako samoubilački skupovi prkošenja karadušmanskoj avijaciji.

Onda u drugi mah pomislih da je junačko srpsko kolektivno nesvesno dobro znalo da NATO ne gađa masovne skupove, kao što zna da korona takve najbolje voli.

Naravoučenije – kad zapreti prava opasnost, srpsko kolektivno nesvesno momentalno postaje svesno.