Kombinatorika

Rasim je svoj čovek, ima neku socijaldemokratsku stranku, ali je na izbore išao sa demokratama, dočim je Milica Delević dama povisoko rangirana u DS-u. Ništa se nemojte mrštiti veterani petooktobarske revolucije. Presedan je u pitanju.

Rasim Ljajić se, kako saznajem iz obično dobro obaveštenog izvora (Blic), presaldumio i prihvatio ponuđeno, ne baš značajno, popečiteljstvo, dočim je Delevićeva, kojoj je ponuđeno ministarstvo inostranih dela, prebacila loptu u dvorište svoje stranke. Neka partija odluči, partija je uvek u pravu, ovde je to tradicionalno tako. Znate šta, gotovo da ne verujem da su se baškan Tomo i Aca Vučić do te mere odali racionalnosti.

Bog me ubio ako nisam mislio da će MIP dopasti ruku nekog prpošnog naprednjaka ili preletelog radikala, kad ono međutim. Protonarodnjaci su ukačili da se sa diplomatijom nije šaliti i da to nije najbolje mesto za zadovoljavanje pomahnitalih ambicija, pa su se obratili kadrovima iz neprijateljskih stranaka. Bilo bi, vaistinu, dobro za Srbiju da potpuno razularenog i bolesno ambicioznog picopevca Jeremića – diplomatu na hemoroidima – nasledi sposobna i odmerena žena, kakva Delevićeva fakat jeste.

Ama to se, isto tako fakat, neće dogoditi. Neće dati gazda. A sa gazdom će se džumle složiti ogromna većina uvaženih demokratsko-stranačkih čardaklija, uključujući, pretpostavljam i Delevićkinog ex-a, Đilasa, Dragana – ne Milovana daleko bilo. Ne mere to tako, da oni, čardaklije, čame u opozicionom čemeru, a da Delevićeva popečiteljstvuje i sprovodi neku drugu spoljnu politiku od nepostojeće, demokratsko-stranačke.

Alternativa rečenoj dami je Leon Kojen, čovek zaista impresivnog iskustva, sposobnosti i referenci, sa samo jednom falinkom: isuviše je vremena proveo družeći se sa Koštunicom, pa mu je Sahibijina gama radioaktivnost delimično spržila matičnu ploču. A za razliku od DS-a, Koštunica, čovek-Černobilj, ima jasno profilisanu spoljnu politiku, koja, u suštini, i nije tako loša, samo će nam za nju trebati kožne gaće.