Konkurs

Mislim na one olupine humaniteta koje se potpisuju sa „danski Srbin“, „Kiki“, „Miki“ i proči koje demokratiji ne veruju. Ovako oni smatraju: daj da mi tu zakeramo, da prckamo, da budemo iznad situacije, ali nikad se ne zna šta nosi dan, a šta noć. Sve, sve, ali anonimnost! To su, cenjeni publikume, potomci onih brojnih srpskih rodoljuba koje je nemačka okupaciona komanda preko radija i novina zamolila da prestanu slati dojave jer oni, Nemci, pedantni kakvi su, nisu u stanju da obrade pristigli materijal.

Znam ja o kakvom je ljudskom materijalu reč, pa kad kenjaju na dnevnopolitičkoj bazi, ne shvatam to ozbiljno. Konačno, njihovo je pravo da prokomentarišu ono što se ne uklapa u njihove visoke kriterijume. Ama niko se od gorenavedinih mudrosera nije upuštao u čitanje mojih misli, što je učinila bezimena gnjida koja se potpisala sa „ne laži Bas“. „Ne laži Bas“ samouvereno napisa da se pokojni Bigović nikada nije složio, gnjida to odnekud zna, sa mojom malenkošću da je sahrana patrijarha Pavla bila „cirkus“ i da sam ja to sve izmislio iz ko zna kakvih, ali u svakom slučaju niskih pobuda. Eto, tako to ide, ode mi prijatelj, a ja ubiram političke poene.

U tom smislu, Panoviću, slušaj vamo. Raspisujem konkurs za nagradu „Govnar godine“. Ja najčešće, sledeći primer mog omiljenog književnog junaka, Ostapa Bendera, radim na principu ideje moje, benzin vaš, ali ovoga puta znajući da je teška kriza, benzin dajem ja, a ti obezbedi logistiku. Neka žiri bude u sledećem sastavu: ti, recimo, Nataša Odalović, Zlatko Paković i Ivica Dačić, ja se uzdržavam zbog sukoba interesa, ama drešim kesu i izdvajam, da kažemo, dve hiljade evra za nagradu.

Vi, časni members of žiri, čitajte komentare, udubite se u govnarsku mistiku, ne sudite ni po babu ni po stričevima, odaberite najveći komentatorski govnarluk i proglasite pobednika. Pa neka hadžija dođe u redakciju, pred kamere i novinare. Da primi novčani iznos. I povelju Crven Ban od ovce. Izađi mi u susret, Zorane, brate slatki.