Konkurs za prolaznike

  Evo, recimo, pročitah pre neki dan u novinčinama – sve ne verujući da čitam to što čitam – da je u toku “ konkurs za ulične umetnike“ i da će ulične umetničke duše koje zadovolje visoke kriterijume stručnog – čuj sad – žirija, milošću beogradskog kajmakama dobiti stalne lokacije u gradu, na kojima će svirati, pevati, žonglirati i gutati vatru na sveopšte uveselenije graždanstva prestoničkog. 

E sad, raznorazne konkurse raspisuju (kaže li se to tako) državni i privatni poslodavci kojima je potrebna radna snaga, pa kad neko od prijavljenih na konkurs, kako se to kaže, „prođe“, onda počinje da radi u poslodavčevoj firmi i da za rad prima platu. Tako je to u teoriji, ali u Srbiji – u kojoj se konkursi raspisuju pro forma, čisto da se vlasi ne dosete – uopšte nije tako. A kako je – i to znamo.
No dobro, poslodavac ima svako pravo da u svoju firmu – bilo preko veze, bilo preko konkursa, bilo preko „naređenja s vrha“ – primi koga god hoće, ne znam samo (mada slutim) kako se zove firma koja je raspisala konkurs za ulične umetnike, momke i devojke koji – osnovano sumnjam – neće biti ni u kakvom radnom odnosu niti će im teći radni staž, platu da i ne pominjem?

Nemojte, međutim, misliti da raspisivači konkursa nemaju spremljen sjajan izgovor. Već ih čujem kako ispotiha zbore da je konkurs tu sporadi kvaliteta, da bi se, je li, napravila selekcija – pa ne može svako kome dune svirati i gutati vatru po Beogradu – ali zašto onda, ako je već tako, gradski oci ne raspišu konkurs za prosjake kojim bi se velegradsko prosjačenje – ogrezlije u anarhiju i improvizaciju od ulične umetnosti – podiglo na evropski nivo, a prosjaci takođe dobili stalna radna mesta. Nije li, konačno, vrhunska umetnost iskamčiti koju kintu od načisto osirotele srpske sirotinje raje.

Čini mi se da raspisivači idiotskog konkursa, gradske vlasti, prestoni Grad Beograd doživljavaju kao svoju privatnu firmu (možda je bolje reći prćiju), pa sam u tom smislu vaktile, ako se sećate, pokrenuo temu ustavnosti naplaćivanja parkinga na trotoarima, koji su, bar u teoriji, javni prostor, što će reči svojina svih građana. Ovako sam otprilike napisao: ko naumi ( jer ne zna ništa bolje) da zarađuje na parkiranju – bio on privatno ili državno lice – neka odreši kesu, napravi garažu, pa neka naplaćuje do mile volje, a trotoare neka prepusti građanskoj slobodnoj inicijativi, snalažljivosti i besplatnosti. Treba li reći da sam džaba krečio. A tek ću džaba krečiti kad gradske majke invencije raspišu – konkurs za prolaznike. Pa ne može se po Beogradu – reći će tada neki portparol – ići stihijski, kako se kome navije, a naročito ne bez članske karte _________ Ime partije upišite sami.