Kontranenasilje

Bilo kako bilo, bilo je predvidivo da će u Obećanoj zemlji „obeležavanja“ svega i svačega taj dan biti dostojno obeležen, a da bude „obeležen“ pobrinule su se dame iz SZP koje su najavile (i prijavile) skup u Ulici knez Mihailovoj. Treba reći da je u odabiru protestnog mesta bilo snažne (iako, naravno, nesvesne) simbolike jer je kao žrtva ubilačkog nasilja nad knezom Mihailom davnih dana pala i jedna žena, Anka Konstantinović.

Ne lezi, međutim, vraže. Preko puta najavljenog (i prijavljenog) skupa SZP-ovih žena, pojavio se (nenajavljen) kontraskup SNS-ovih kontražena. Zbog goreopisanih vremenskih uslova – video sam to u izveštaju na TV N1 – oba skupa nisu okupila više od, da kažemo, tridesetak ženica, mada ne treba sumnjati da ih je u izveštaju RTS-a bilo najmanje trista hiljada, od kojih, naravno, 299.975 na SNS-ovoj i 25 na SZP-ovoj strani borbe protiv nasilja nad ženama.

Ne treba valjda ni pominjati da su se i kroz televizor osećale „snažne tenzije“ koje – poglavito zahvaljujući malobrojnosti okupljenica i prisustvu televizija – nisu prerasle u nasilje žena nad ženama. Ovako, sve je prošlo bez žrtava u ljudstvu – pardon, ženstvu – i materijalu. Slava Bogu i na tome. Ne znam kako će skupovi proteći iduće godine, kad se situacija dodatno usložnji.

U jednom se trenutku znatiželjna reporterka TV N1 prikučila alfa predvodnici SNS-ovih žena i napravila pitanje, citiram po sećanju – ne bi li, možda, bilo zgodno da se srpskoženske podele prevaziđu, pa da ženstva SZP i SNS saborno nastupe u protestu protiv zuluma ubilačkih alfa mužjaka koji žene umlaćuju i ubijaju nimalo se ne obazirući na njihovu političku pripadnost.

Alfa prethodnica je – glasom vrlo sličnim glasu Nebojše Stefanovića – odgovorila da bi to principijelno bilo sasvim u redu, ali da je za SNS-ove žene (majke, sestre) nezamislivo da protestuju zajedno sa ženama koje pljuju na NJega Vrhovnog i koje ne osuđuju verbalno nasilje nad bogougodnicom, Anom Brnabićevom.

Promenite predznake i imena, pa ćete dobiti kontraodgovor predvodnice SZP-ovih borkinja protiv nasilja, izgovoren glasom vrlo sličnim glasu Vuka Jeremića.

Bile su ovo slike iz života srpskih žena sa početka XXI veka, o kojima će se kroz pedeset godina nadugačko i naširoko glagoljati u emisiji „Kod dva (usrana) bela goluba“ , nama ostaje da zaključimo da su u jednom dubljem smislu svetoneđeljni ženski skup i kontraskup bili mnogo više suptilna podrška nasilju – ne samo nad ženama – nego protest protiv njega. Da je novindžika TV N1 predvodnice priupitala – ko je „kriv“ za takvo stanje, sa obe strane bi dobila odgovor da krivica pada na drugu stranu. I obe bi predvodnice bile u pravu.