Kontranenasilje

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Lepo razmatranje ali ja i dalje imam jedno pitanje. Ko radja i odgaja one muskarcine koji lese svoje devojke i supruge?

   1. @Zivcana
      Odgajaju ih njihove majke koje ih drze na sisi do smrti.
      Infatilna nacija,skup surove,zle decurlije.

      1. To je sve potpuno tačno, ali istine i pravde radi, nemojmo zaboraviti ni udeo srpskih tata.
         Kad prosečni srpski otac čuje da mu se sin u školi ponaša kao siledžija i maltretira one slabije, šta radi? Reši da nešto ozbiljno preduzme pre nego što mu se sin ne pretvori u nasilnog kretena, ili je samo neizmerno ponosan što mu sin nije pi**ica?

         1. Да не заборавимо „ширу друштвену заједницу“ – у скамијама иста ствар. Ко су „светли ликови“ српске повеснице? Укољице, оцеубице, разбојници, атентатори, и силеџије опште праксе.

   2. Otac ih rađa. Ovaj, otac ih vaspitava. Ponekad i zatucana majka, često još zatucanija sredina.

   3. Sto posto – Hrvatice.

2. Basara je postao pravi kontraš (ako to nije oduvek i bio), za nepunu nedelju dana napisao je tri kontrakolumne: Kontragenocid, Kontrakurtz i, poslednje u ovom nisu, ali ne i budućim kolumnama, Kontreanenasilje..

3. Da dan borbe protiv nasilja nad ženama nije pao u nedelju, siguno bi se okupilo više njih. Većina je bila zauzeta oko pripree nedeljnog ručka da ne bi, kad se muževi vrate iz kafane, palo još koje porodišno nasilje.

4. Komentator Milivoje Radaković i dalje nema nameru da se zamera Basari, pa se kritički osvrće samo na komentare svojih „kolega“.

   1. Промаче ми да поменем и културу дијалога, да не кажем контракултуру, у којој се речи користе тек као неадекватна замена за каменице…

      1. Šta si očekivao? Da te umesto komentarom opaučim kameniciom?

5. Žensko pitanje je u korenu mnogih današnjih evropskih problema ali vlada konsenzus u medijsko-političko-korporacijskoj „eliti“ da se o tom pitanju govori isključivo na jedan politički korektan način. Kada Basara pominje početak XXI veka, jedan veliki američki istoričar, svedok vremena, postavio je pitanje: Koja je najznačajnija promena koja se odigrala u prvoj četvrtini XX veka? Odgovor ogromne većine ljudi bi bio da je to Oktobarska revolucija, Prvi svetski rat, raspad velikih Carevina i kolonijalnih sila, tehnološki progres najavljen na Svetskoj izložbi u Parizu (1900) i slično. Autor daje mnogo prozaičniji odgovor, reč je promeni u položaju žena! Od tada je lavina krenula, svakako u koječemu je trebalo popravljati položaj žena ali kako to često biva u istoriji, stvari su otišle u drugu krajnost. Levičarski ili desničarski pokreti često odlaze u krajnosti koncentracionih logora, giljotina, noajada, Gulaga, polja smrti….. tako je danas i sa emancipacijom (evropskih) žena u kojoj one ( u većini) ne uspevaju da shvate vezu između njihovog pojedinačnog interesa i dobrobiti zajednice. Njihov uobičajeni odgovor koji se medijski promoviše na gornje stavove je da smo mi zaostali, zatucani, patrijarhalni muškarci, da se plašimo za naše privilegije, da smo nasilni i ugnjetački raspoloženi, pa smo imali teško detinjstvo, dominantnu majku, da smo opsesivno-kompulsivni tipovi, Edipovci, nemamo uspehe kod žena, imamo 150 kg, ali sve to neće rešiti problem od kojeg praktično zavisi sudbina evropske civilizacije.

   1. Pravo u centar…

   2. Gde je greška u njihovom ‘uobičajenom odgovoru’?
      Tvoj stav je sličan Tadićevoj kampanji kada je izgubio zbog belih listića. Izbor između dva zla je privremeno rešenje i kada baš dozlogrdi a zla se izjednače, to više nije izbor.

   3. Što tiče položaja žena, ja mislim da je najpogodniji misionarski položaj.

6. Ima kod Marka Miljanova jedna pricica koja govori o polozaju zene na Balkanu u XIX veku. Mlada je prvi dan posle svadbe sela na prag i cekala muza. Kada se muz pojavio samo ju je sutnuo nogom i usao u kucu. Mlada tada skoci od odusevljenja a posle je i eksplicirala. Da ju je zaobisao ili da joj je rekao da se skloni znala bi da ima posla sa necoekom, kukavcem ili sto bi se danas reklo kesom. I pored takvih zena domacini nisu bili srecni kada dobiju zensko dete. Kod Servijanaca, cemu svedoci Nusic, pomracenje svesti je dolazilo zbog troskova miraza. Takvo je bilo gvozdeno doba u Evropi, takav XIX vek na Balkanu. U XXI veku kada se unapred moze odrediti pol deteta koje trudnica nosi, u nekim krajevima psihe se to zloupotrebljava pa se trazi i da zena abortira ako je dete zenskog pola. Bas juce sam sticajem nesrecnih okolnosti gledao prenos zasedanja skupstine Srbije i imao priliku da cujem predlog jednog amandmana aman. Poslanik je predlozio da se u zakon unese oduzimanje naoruzanja onima koji ga legalno poseduju ukoliko u medjuvremenu budu evidentirani zbog nasilja u porodici. Nije proslo, cenim ne zbog predloga kao takvog nego prosto jer je predlagac bio iz opozicione stranke. Lici na kontranenasilje. U Srbiji sa ogromnim brojem abortusa, parova koji ne mogu da dobiju decu prirodnim putem, gde su role modeli za zene ili bitcherke ili sex robinje dok iza svakog poziva za povecanje nataliteta ominozno tinja teznja za povecanjem brojcanog sastava vojnih jedinica jer bi danasnja Majka Jugovica bila majka jednog i po Jugovica (ako je pre toga ne abortiraju jer je zenskog pola), tradicionalni stereotipi plus, nizak standard i role modeli za muskarce u rasponu od Tony Montane de Obilica do tradicionalnog alkosa, polozaj zene je … Ipak jedna stvar se promenila u odnosu XIX vek. Zene uglavnom same biraju za koga ce da, stonos kaze, podju. Za pocetak barem preventiva.

7. Ljudstvo je ženstvo, dragi Basara. A zašto se baba krije dok pije, dok deda mete kafanske podove svojim obeznanjenjim telom, je odgovor na pitanje kako neko može razdvojiti ljudstvo i ženstvo.

8. Meni je neverovatno da mi imamo toliko nasilja – porodično, ulično, vršnjačko, … Reklo bi se da je to dosta nasilan narod. Pa nekako uz to mi ide i hrabrost jel, pa onda razmišljam – ko bi takav narod pobedio u ne daje bože nekakvom ratu? A ono mi pogubili sve ratove… nego, nešto drugo sam hteo, ono – alfa predvodnici SNS-ovih žena, pa to je pravo malo (instant) remek delo.

   1. Jedna od stvari koja nam je potrebna je i tzv.relacionizam, tj.da umemo da podatke sagledavamo-čitamo na celovit način. Vi kažete da kod nas ima mnogo nasilja, slažem se ali…, možda takvu sliku stičemo iz naših senzacionalističkih medija koji žive (i) od takvih vesti. Prava analiza bi bila da poredimo naše statističke podatke o nasilnim ubistvima u toku godine sa drugim zemljama. Pre par godina ti podaci govore da je broj ubijenih na nasilan način na 100.000 stanovnika otprilike sledeći: Salvador 82,84, SAD 5,35, Argentina 5,94, Brazil 29,53, Japan 0,28, Slovačka 1,05, V.Britanija 1,20, Hrvatska 1,04, Srbija 1,39, Crna Gora 4,46…..

      1. Mi smo verovatno ostale ubili na nežan način.

   2. Kao prvo, za navedene oblike nasilja nije potrebna hrabrost, nego snaga i berzobrazluk, a kao drugo, mi smo većinu ratova dobili, a izgubili smo samo one u kojima „nismo učestvovali“.