Veliki to beše dan za srpsku diplomatiju. Naš Gospodar, i sam u izvesnom smislu sin Crne Gore i Brda, potegao u Herceg Novi na otvaranje konzulata Srbije koji će – pažljivo čitajte, cenjeni publikume – biti „nadležan i za opštine Tivat, Kotor i Herceg Novi“. Znate da ne volim da se bakćem statistikom, pa ne zamerite, ali onako odoka, rekao bih da sve tri pomenute opštine nemaju zajedno više od sto hiljada duša. Kad bi se konzulati otvarali po tom kriterijumu, u Americi bi, bezbeli, trebalo da ih otvorimo još nekih petnaestak hiljada. Ali, ajde da ne budem nakraj srca, Herceg Novi jeste, za lokalne pojmove, podaleko od Podgorice, ali šta ćemo sa Budvom, recimo, kojoj je naš bašelčiluk u Podgorici bliži od novskog konzulata. Može se, daleko bilo, neki činovnik iz podgoričkog konzulata obrecnuti na nekog deliju iz Budve i uputiti ga u Novi. Može pasti u svađi i neka teška reč. I eto ti diplomatskog skandala.
Mene, ne primenilo se, naš Gospodar sve više podseća na političko krilo Irske republikanske armije. Čak ima i nečeg keltskog u celokupnoj njegovoj pojavi. Ali da ja prevedem: imam utisak da Jego Sijatelstvo uporno pokušava da miroljubivim, konzularnim putem ostvari planove koje kuje njegovo militantno krilo: mislim na šejha Ćosića i njegovih četrdeset hajduka (plus mlađahni a ambiciozni Vu Kjer Em i Čedomir Antić) koji su nameračili da Srbima u dijaspori (opet im se kenjam na izraz) povrate status „konstitutivnog naroda“.
Moram da priznam da je, ka i vazda, u pitanju genijalan plan. Jer, pazite. Izborimo li se za pravo da Srbi u rasejanju postanu „konstitutivni narodi“, eto ti, tu odmah iza ćoška, i „prava na samoopredeljenje“ i na sva druga prava i akcije do kojih patriotska (ne)inteligencija veoma drži. Voleo bih da verujem da Gospodar nije upoznat s pravim ciljevima kakademijskih psihopata, ali ne bih više za to stavljao ruku u vatru.
Budući da je konzulat otvorio u društvu crnogorskog Gospodara, Vujanovića, naše je Jego Sijatelstvo u svijet odaslalo sliku dobrosusedskih odnosa i bratske ljubavi. K tome, Gospodar je natuknuo i ponešto o tome kako će od konzulata vajde imati i naši turisti, pa me ne bi začudilo da je u tom smislu – pomoći našim turistima – zaposlen i dovoljan broj prevodilaca koji su, pretpostavljam, pre diplomatije radili u „bezbednosnoj zajednici“. U Herceg Novom je rado boravio i Ivo Andrić, veliki pisac i diplomata od formata, što je – saglasno Sijatelstvu – razlog više za večnost našeg konzularnog prisustva u tom „prelepom gradu“. Jer, brate, zna se: tamo gde su vikendice srpskih nobelovaca, tamo su srpske zemlje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
