Krčmar bez računa

Na podobije Bodrijara klepao sam razne teorije i strpljivo čekao da odgovor na to tugaljivo pitanje u neku od njih upadne, ali sam, očekivano, džaba krečio. Halucinacije ne možeš uhvatiti ni za glavu ni za rep.

Osim teorije o rupi u koju upada stvarnost, Bodrijar ima još jednu, ima ih u stvari više, ali nas interesuje ona koju je nazvao „štrajk događaja“.

Iako je poput svakog svakog Francuza koji drži do sebe bio ateista, Bodrijar je bio saglasan sa drevnim bogoslovima u mišljenju da je stvarnost prelest, da i takva kakva je nije neiscrpan resurs, da se realnost (kao i sve drugi) haba, a da je propadanje realnosti naročito ubrzano na mestima na kojima se za realnost ne haje i gde je „neobaziranje na realnost“ pitanje principa i nacionalne časti (V. Janković).

Vratih se nedavno iz Bodrijarove domovine, u kojoj je realnost takođe poprilično pohabana – setimo se lekcije o svetu kao sistemu spojenih sudova – ali u kojoj se stvarnosti udarnički pomaže da opstane, stalno se tu nešto renovira, podupire i održava.

Mi smo em imali neuporedivo manju zalihu stvarnosti od Francuske, em smo davali sve od sebe da i to malo što imamo što pre spičkamo i upropastimo. Tako smo, što reko „naš narod“, mic po mic doterali cara do duvara.

Stvar ovako stoji: da nema masovnih halucinacija (svih boja), u Srbiji se ništa ne bi događalo ili bi se događale mnogo gore stvari od halucinacija (te će se stvari na kraju i dogoditi). Sve stvarno je dakle potrošeno, zato se sve raspada i zato se nestvarnost širi Srbijom kao kuga.

Evo, recimo, retko prođe nedelja dana a da se DS dodatno ne raspadne. Odoh na pet dana iz zemlje, a u DS-u izbi pičvajz, „raspusti“ DS „omladinu Demokratske stranke“. ( Da li je raspustio i Pionirsku organizaciju i AFŽ?)

Šuška se po čaršiji – što znači da je tačno, jer čaršila objektivnije i pravovremenije izveštava nego srpski mediji – da je u pitanju sukob prođilasovske i kontrađilasovske frakcije. I vrapci znaju da je Đido „ispeglao“ neke DS-ove dugove – u koje DS ne bi zapao da je njegov bivši menadžment, među njima i Đilas, punio strankine, a ne svoje džepove – i da sada drži DS u šaci.

Ali mi nije jasno koji će Sebastian ovakav DS Đilasu i koji će vrag DS-u Đilas. Đilasa donekle i razumem. Ima nekog računa, mada ga je pravio bez krčmara. Držeći DS na egzistencijalnom minimumu, sprečavajući je tako da se eventualno organizuje i razmahne kao nekad, Đido sebi obezbeđuje vodeću poziciju u budućoj preraspodeli kontrole nad distribucijom halucinacija i profitom koji proizilazi iz toga.

Za kraj. Ako neko misli da će, kad se promeni vlast, „afera Krušik“ dobiti epilog na sudu, taj halucinira. Promeniće se samo Nebojša i Branko Stefanović.