Bilo je predvidivo da će posle terorističkog napada na Šarli ebdo uslediti terorizam interpretacija pariske tragedije. I ja sam, kao što ste pretpostavljam čitali, dao svoj doprinos, bilo je krajnje vreme da se okanem te teme i sasvim bih je se sigurno okanuo, da se debata sa televizije i iz novinčina nije preselila, najpre u mejlove i SMS-ove, a potom i na ulice i u kafančine.
A što si napisao ovo, zamera mi Janko, šta ti je pak trebalo da kažeš ono, palamudi mi Marko. I pročaja. U neko doba pade mi na um da na internetu proverim da li je – i da li je uopšte – na tu temu nešto rekao metr Virilio. Ništa ne nađoh. Ali se u neko doba prisetih onog šamana iz Amazonije, koji je na početku XX veka na pitanje drčnih evropskih istraživača zna li on, šaman, kako će izgledati svet na početku XXI, rekao da zna, a na potpitanje – kako? – odgovorio: kao velika konfuzija.
Vaistinu, velika konfuzija. Čitam tako, na sajtu Peščanika, tekst nekog francuskog fićfirića koji u pismu nekim tamo Englezima – samog sebe deklariše kao „militantnog levičara“. Pa dobro, bre, majke ti ga nabijem, sam nešto mislim, kad si već militantni levičar, šta onda zameraš militantnim islamistima? Ju, ju, ju, garant bi ciknuo ucveljeni fićfirić, mi francuski militantni levičari nikoga ne ubijamo, mi se za svoje ideale borimo mirnim putem. Pa što onda lažeš da si militantan? Zna se šta su militanti – levi, desni, sekularni, religiozni, svejedno – to su rčin-svati spremni na sve, pa i na likvidacije neistomišljenika. Žalosno je (i pride opasno) što militanti postoje, ali postoje. I neće prestati da postoje zato što evropsko javno mnjenje smatra da ne bi trebalo da postoje. A kako se s tim nositi, iskreno govoreći – pojma nemam. A izgleda mi da pojma nemaju ni oni kojima je posao da ga imaju.
Uzgred, moram reći da bi mi sveopšte evropsko ibretenije nad pariskim masakrom i islamskom militantnošću zvučalo mnogo ubedljivije da slobodarskom Evropom – u istorijskim razmerama koliko juče – nisu žarili i palili najstrašniji militanti u novijoj istoriji sveta, i to ne iz busija i na dža-bu, nego iz državnih zgrada i uz pomoć državnog aparata.
Jeste, graknuće militantni antimilitanti, ali to je, Bogu hvala, bilo davno, pa je prošlo, pa sada uživamo u slobodama. Bujrum, braćo. Nevolja je u tome što je sloboda beskrajno širok, mračan i komplikovan pojam, zato je suštinski i ima tako malo. Vreme je da se opet vratimo metru Viriliou i njegovoj teoriji o predstojećoj katastrofi realnosti. Hajde, đuturumi, da obnovimo gradivo. Šta je rekao metr Pol? Katastrofe su se donedavno događale unutar realnosti, posle jedne kritične tačke čitava realnost će se sunovratiti u jednu veliku katastrofu. Čini mi se da nismo podaleko od te tačke
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
