Kriza simfonije

Ovi potonji bar nisu marili za godine.

S druge strane, nemojte se prerano udarati šapicama o grudi jer je vest proneo isti onaj dr Nestorović-Pulmologović-Šarlatanović, koji je onomad proneo vest da je korona najsmešniji virus u istoriji koji vam ne može ništa jer ste jači od sudbine.

Kao što je posle smehotresne dubare usledio karantin tipa Crvenih Kmera, lako bi vam se moglo dogoditi da posle najave relaksacione šetnje usledi zabrana – disanja.

Preventiva, bato. Ko ne diše, taj se ne može zaraziti.

Dok se ta neproverena vest pronosila po prestonoj megakasabi i srbskim nahijama, Vrhovni Antivirus se pržio na pravoslavnom roštilju u Patrijaršiji, gde je sa Nj.S.-om pregovarao o mogućnosti da na dan Uskrsa država ukine zabranu kretanja od 5 do 10 AM. Situacija jebena. Simfonija crkve i države preti da se pretvori u kakofoniju. Šta da se radi, pita se Vrhovni. Pretpostavljam.

Popusti li Nj.S.-ovim i Boškićevim pritiscima ionako poljuljani autoritet njega kao „države to sam ja“ dodatno će oslabiti.

Uskurči li se, pak, pa NJ. S.-u kaže decidirano „njet“, gubi bezuslovnu podršku crkve i pravoslavnog biračkog tela, koje je, je li, većina.

Gadna situacija.

A lako ju je Vrhovni mogao rešiti. Da je, recimo, Vrhovni Antivirus u patrijaršijski dvor doneo primerak Danasa – radi kamuflaže ubačen u primerak Informera – mogao je Nj. S. poturiti pod nos jučerašnje Famozno i napraviti sledeće pitanje: Vaša svetosti, g. S. Basara (ne znam da li ste čuli za njega) u svojom članku piše da su savršeni listom preispunjeni Duhom Svetim i samim tim nepristupačni zarazi, a da je izlaganje zarazi malovernih i nesavršenih kušanje Boga. Da li je to, Vaša Svetosti, tačno ili je neprijateljska propaganda.

Nj. S. neće imati kud, moraće da kaže da je to tačno – svetootačka tradicija ga obavezuje – a onda bi Vrhovni mogao da kaže: „Ja ne sumnjam da srpski patrijarh po prirodi stvari mora biti savršen i preispunjen Duhom Svetim – a da kakav drugačiji može biti – i da je sledstveno nepodložan zarazama, pa ko velim možda ne bi bilo loše da sabajlje na Uskrs odete na Infektološku kliniku, bez skafandara i rukavica, naravno, i da obolelima pružite duhovnu utehu, pa posle, kad to završimo, možemo saborno na liturgiju.“

Procenjujem da bi ubogougodni razgovor završio ovakvim Nj. S.-ovim odgovorom.

„Sam Bog vas je poslao, gospodine predsedniče, ja sam spreman ko zapeta puška da idem na Infektološku kliniku, ali pošto bi to dalo krila neodgovornim građanima – možda i ponekom penzioneru – čini mi se je u ovom slučaju bolje da postupim po naređenju države.“