Ksenija i Filip

Teško ga je i imenovati. Kako u jednu reč sažeti konglomerat rialiti šoua, farmi, uglađenih „društvenih“ magazina, sms imperija i mekih tabloida koji se bave „lepšim licem Srbije“, to jest – njenim tričavim džet setom. Znamo kako to ide na mrskom zapadu: paparaco hoće da ugrabi sliku i vrlo često završi sa fotoaparatom olupanim o glavu. Svi čija imena nešto „znače“ kao đavo od krsta beže od medija. Kod nas – pak – i ovom slučaju zahvaljujući burazerskom realizmu, estradne se zvezde i zvezdice utrkuju u davanju intervjua, ogovaranju koleginica i kolega, drugarskog poveravanja „reporterima“ i otvaranju vrata svojih stanova na uvid cenjenom publikumu.

Ima glasina, ne treba ih ni proveravati, da kad nekoj od diva krene nizbrdo, ova zna da odreši kesu, da se slika iz donjeg rakursa bez gaća, da potplati novinara kako bi dospela na naslovnu stranu sa bombastičnom izjavom da joj je konkurentkinja krišom pljunula u kafu, ali da je ona iznad toga i da će uskoro objaviti epohalni album. Vremenom je došlo do toga da se čitava stvarnost „džet seta“ preselila na stranice magazina i trač emisija. Tu se udaju, razudaju, žene i razvode, tuguju i vesele. A šta se zbiva u bespuću estradne povijesne zbiljnosti, to sami bog zna. Ali svakako ništa dobro. U većini slučajeva u pitanju su blazirane osobe koje, uostalom, i ne prave razliku između privatnog i javnog. Možda uopšte i ne postoje izvan „javnog“. Ali među te heroje i heroine disolucije ponekad zalutaju dobri i naivni momci i devojke čiji su životni ciljevi sasvim normalni. Misle: mediji će mi pomoći u karijeri, to je deo posla, a posao kao svaki drugi. Kada se stvar slegne, živeću kao sav ostali svet. Ali ne lezi vraže. Iz tog se vrzinog kola teško izlazi. Ksenija Pajčin i Filip Kapisoda nisu izašli. To jest, izašli su na najužasniji mogući način. Drama to dvoje mladih ljudi mesecima je gotovo uživo prenošena preko svakojakih novinčina. Ljubavni problemi su nezgodni i mogu se rešiti samo udvoje, u osami. I to gotovo uvek izađe na dobro. Ili makar ne izađe na zlo. Ali kada se srce otvori rulji čijem ukusu ne odgovara nikakav hepiend – deca, unuci, miran život – već isključivo tragedije, onda Rogonja obavezno dođe po svoje. Opet velim, ma kako gadni bili, pomenuti mediji nisu odgovorni. Preeksponiranje je sam temelj ove posrnule kulture. Sledstveno i politike. Kada je ideja da se svi ciljevi mogu postići neprestanim prisustvom u „javnosti“ ovde postala imperativ, pojma nemam. Ksenija i Filip su žrtve savršenog zločina. Neće biti jedine. Pisao sam u više navrata prezidentu da se okane javnih preduzeća i da se lati rada na promeni kulturnog koda. Ali i on je preeksponiran.