Kvartet fantastikus

Đidu, Guzijanu i Boškiću naprasno se pridružio još jedan politički lumen – Slobodan Samardžić.

Za zaboravne – to je onaj sledbenik Karla Šmita, Koštuničin pobočnik koji liči na Jesenjina sa ufitiljenim brkovima, po Guzijanu Jeremiću „nesumnjivo intelektualna veličina, a po (takođe Guzijanovom mišljenju) i karakterna.

Budući da SNS-ov Glavni Čardak sve češće odašilje „poruke“ da više ne namerava da sadi tikve (mora da su mu se olupale o glavu) sa g. Nenadom Popovićem i njegovom strančicom, kvartet bi lako mogao postati i kvintet.

A posle – posle je samo nebo granica.

Takođe mi je promaklo da su na ujedinjenom opozicionom Trandibalu u Kombank areni majke i maćehe opozicione invencije žestoko napušile Čanka, pretpostavljam ne toliko zbog „kolaboracije“ sa nenarodnim režimom, koliko zbog činjenice da ih Čanak čita kao bukvar, što u političkom smislu i jeste njihov nivo.

Ono, vaistinu, osim za politički nepismene – a njih je u Srbiji legion – nije teško pročitati čemernu bojkotašku strategiju, istovetnu strategiji tekućih protesta u Crnoj Gori na kojima se bajagi brane svetinje, a ispod žita se pakuje pičvajz posle koga će – tako se očekuje – Crna Gora ponovo postati Jugozapadna Srbija.

To je drevna srpska strategija koja se Srbiji i Srbima – mada retko i stratezima – nebrojeno puta obila o glavu, a ukratko glasi – daj mi da udarimo, posle ćemo videti šta ćemo, ne može nama niko ništa, jači smo od sudbine.

No, dobro, nemojmo se mešati u unutrašnje stvari Crne Gore, vratimo se mi u našu (prokletu) avliju. Strategija Trija/Kvarteta/Kvinteta uopšte nije „delegitimizacija“ izbora – nabijem ja, uostalom, na Sebastian svakog koga oni delegitimizuju – nego izazivanje postizbornog meteža u kome će nezadovoljno građanstvo i seljaštvo – gutajući suzavac i fasujući pendreke – strmopižđavati Vučića, dok će Đilas, kao i prethodni Đilas sve to posmatrati iza nekog kapidžika i post festum se uspentrati na vlast.

Da malčice obodrim kvartet i njegovu kiljentelu – to, uopšte, nije neizvestan ishod – Srbija je ovo – ali nije rešenje – zašto nije višekratno sam objašnjavao – a pogotovo nije sa Vučićem u opoziciji, koji se neće kao JexS odavati uniji, nego će budućoj vlasti danonoćno izlaziti na nos.

Ali glete šta kaže jedan komentator-legalista.

„Ma neće to biti tako zato što će Vučić &Co biti u bajbokani.“

A ja vama kažem – kad se zbude (bilo izborni bilo revolucionarni) strmopizd vlasti, ama baš niko iz SNS-a neće primirisati sudnicu, možda će, ako se istorija bude ponovila, ograjisati samo Bujke.

A zašto?

Zato što je čak i Milošević – Koštuničinom protivljenju uprkos – uapšen samo zahvaljujući pritisku spolja. Ni Đido ni Guzijan nisu omirisali sudnicu.

Moraće da vrate uslugu.