Nema srpske slave – ne samo u beogradskom slavskom pojasu, nego i šire – bar ja nisam bio na takvoj, na kojoj se neće povesti reč o politici (u novije vreme i o geopolitici) i na kojoj se – kao opravdanja za sve srpske brljotine – neće pomenuti petovekovno robovanje pod Turcima.
Ko biva… Bili smo pod otomanskim jarmom, bez plemstva, u bedi i izolaciji, nismo imali renesansu i šta ti ja znam šta sve ne, trebaće nam – glagolje slavski Ćirili filozofi – još najmanje dvesta godina da uhvatimo korak. I pročaja.
I meni se dugo vremena činilo – ogromna je moć opštih mesta – da je petovekovno robovanje pod Turcima solidno objašnjenje za basnoslovna srpska nesnalaženja i posrtanja, ali sam u jednom trenutku – doduše već u zrelim godinama – dokonao da u tom objašnjenju nešto škripi. Zar Jevreji (sa kojima, inače, volimo da se poredimo) – zapitao sam se jednom zgodom – nisu robovali, ne samo pod Turcima, nego pod svim tirjanima pod kapom nebeskom, nije li jevrejsko ropstvo bilo četvorostruko duže (i mnogo teže) od srpskog i nisu li Jevreji državu napravili u vreme kada je država Srbija već promenila sva postojeća društvena uređenja, pa kako se – zapitao sam se potom – dogodilo da Izrael vrlo brzo postane moćna i bogata država – smeštena na mnogo trusnijem i neprijateljskijem području od naše – a da Srbija ostane – Srbija, što će reći ustavni Mračni Vilajet.
Nije to bio kraj mojim smatranjima. Ako srpskoj matematici, geologiji, biologiji, medicini, umetnosti – nabrajam nasumice, dodajte šta vam padne na um – petstogodišnje robovanje pod Turcima nije smetalo da očas posla uhvate korak sa ostatkom Evrope, šta je bilo uzrok da srpske politike – sve do jedne – do dana današnjeg ostanu izvan svih savremenih tokova i da – ako pukim sticajem okolnosti slučajno upadnu u maticu svetske realnosti – brže-bolje požure nazad, u spokoj javašluka i murdarluka.
Zašto nam je, dakle, manje više sve solidno osim politike? Eh, zašto! Zato, na primer, što na ispitu iz, da kažemo, termodinamike na pitanje profesora ne možete odgovoriti – „odgovoriću vam kad Kosovo ponovo bude srpsko“, niti profesoru Pravnog fakulteta, kad vas nešto priupita, možete odbrusiti – Hilandar gori, a vi me pitate za rimsko pravo.
U srpskoj politici to se, međutim, može i ne samo da se može nego se i isplati, a srpskim političarima se najviše isplati, kad su ionako loše srpske politike dibidus loše, kao što je dibidus loša bila politika za Miloševićevog vakta, vrlo slična politici – ako se to može tako nazvati – iz vremena Aganlije, Kučuk Alie & Co. Ubi nas lakoća pustog turskog, pa to ti je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
