Lepši Pol Pot

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Čaršija, čije delovanje Basara već danima analizira, može da bude samo manji ili veći skup ljudi iz (vrha) vlasti. Niko drugi. Nema potrebe pokrivati ih, niti maskirati, sa mnogobrojnim prilepcima i doušnicima vlasti, njih je uvek bilo i biće, oni su sluge te čaršije.

   1. Далеко сте од истине, Лаки!
      Где су у тој Вашој скици чаршије сви чауши, калаузи и повереници, све шурњаје, пашенози, кумови и јетрве, сви земљаци, сви који су некога некада задужили, сви који су добили нешто што им по праву не припада, сви који могу да „среде“ и да „заврше“?
      Ви сте, колега, научили да бројите до 1, и упорно одбијате да идете даље од тога…

      1. Nisi, Milivoje, pomenuo zaove, zetove i šurake!

         1. … нит свастике, Кићо, ал’ сам их подразумевао ,)

      2. Milivoje, bogu hvala brojiš do beskonačnosti…

      3. ‘Mislim da je predsednik Crne Gore prihvatio realnost, što je jako bitno i da ćemo krenuti sa kohabitacijom.’
         ‘Dobili smo obećanje od predsednika da neće biti opstrukcija, nadam se da će ostati na tome. Mislim da će ostati na tome, nisu nam više potrebne svađe.’

   2. Ne, čaršija je vrlo veliki skup ljudi koji nemaju veze sa vlašću. Nije Vuččić, naoružan do zube, oteo Srbiju (kao što bi možda uradio Pol Pot) nego ga je ista izabrala na izborima i to ne jedanput, nego nekoliko puta.

2. Basara sarkastično kaže „Srbija umesto Vučića zaslužuje Pola Pota“.
   Ne zaslužuje Srbija ni jednog ni drugog, tačnije ni Vučić ne zaslužuje Srbiju.

   1. Znači da je Pol Pot zaslužuje.

      1. Nije tako napisano, niti se takav zaključak može izvući.

         1. Ne da se takav zaključak može izvući, nego se nameće.

3. Bas bavite se spinovanjem i amnestirate „udbu (oznu…ili kako li se već zove). Udba je na predavanja Milutina Milankovića, Antona Bilimovića i sličnih naših intelektualaca (Ćosić tu nikada nije spadao) slala svaki dan špijuna, vodio je beleške i depešu uredno svaki dan dostavljao centrali…. Znači nadzirana su predavanja iz matematike, fizike…a tek na filozofskom…trudila se udba da slučajno bilo kava ideja o „građanskom društvu“ ne vidi svetlost dana. Učinak naših službi je gori od Pol Pota. Taj je manijak od 10 miliona pobio 1 milion, a kod nas vrlo mali broj je ubijen (u odnosu na Pol Pota) ali je zato 7 milona ljudi „duhovno kastrirano“ pa sad živimo u „Paviljonu br: 6“ (pročitaj ponovo novelu A.P. Čehova).

4. To je bila Dobričina dužnost a ona jeste u skladu sa servilnom nacionalnom prirodom. Servilnost prema jačima i većima nije urođena već stečena mimikrijska osobina. U društvu opšte potuljenosti samo najpotuljeniji uspevaju u takvom sistemu vrednosti. Službino je samo da isprati opšti trend, eventualno podrži, ako se pravac ne kosi sa interesima službe (ne i javne bezbednosti, bliža koža od košulje, ta ljudi smo majka mu stara zaboravite vi bezličnu institucionalnost kad prava nacionalnost sva čaršijska vrata otvara). Za eklatantan primer se obratite Vuku D. da vam izdivani kako je njega zamakli dr V. Savić spremao za gospodara trgova Miloševića vakta.

5. To care! Pa da traže Staljina, ne bi li osetili malo slobode, a Vučić da im bude nedosanjani san, to je za njih. Tek tad bi i to samo možda počeli da plaćaju zbog svega što su uradili, ha ha ha ha….

   1. I ono ce.ali bogamo i tvoji i to debelo kao Ameri u Vijetnamu.

6. U pravu si Base, Pot bi počistio Stradiju sa sve utisnutim mitovima, izniklo bi neko novo digitalno Srblje, radno, agilno, bez predrasuda i nadasve poštenije i čestitije od današnjeg većinskog treša. Ima samo jedan mali problem sa Pol Potom taj bi i službu počistio čim bi odradila zacrtano. Dobro de, oformio bi novu, svoju, a ne državno institucionalnu kako piše u zakonu. Služba samo odrađuje ono što čaršija ispotiha crta.

7. Sve rekla – kazala. Nigde imena i prezimena. Neću više da čitam ovu kolumnu.

8. Povodom primera drugog!
   (1) „Pomenuta ‘moralna gromada’“, tj. Dobrica Ćosić, nije imao nikakve veze (ni) sa zakazivanjem „nekog antiprotivnog predavanja u nekom mutlaku“, takođe ni Milovan Đilas, pogotovo ne zajedno sa Dobricom Ćosićem;
   (2) to „neko antiprotivno predavanje“ bilo je jedna od redovnih sesija „nekog mutlaka“ (u mom unajmljenom, sirotinjskom i siromaškom stanu);
   (3) „neki mutlak“ je bio Slobodni univerzitet (1976-1985), jedna od organizovanih disidentskih aktivnosti u Jugoslaviji (uzgred, jedino u Poljskoj i Jugoslaviji disidenti su radili organizovano, u drugim istočnoevropskim zemljama disidenti su radili individualno, ponekad kao neformalne i ad hoc grupe);
   (4) za tu redovnu sesiju Slobodnog univerziteta, 20. aprila 1984, pozvan je Milovan Đilas da, zajedno sa našim aktivistom Ilijom Moljkovićem, govori o politici KPJ u rešavanju nacionalnog pitanja u Jugoslaviji dok je Đilas bio na vlasti;
   (5) ceo Beograd, naravno i šire, znao je (naravno, svako ko je hteo da zna) dva meseca ranije da će se sesija Slobodnog univerziteta sa tom temom održati 20. aprila 1984. u mom stanu i svi su znali da nema nikakvih ograničenja oko prisustva predavanju Milovana Đilasa (i Ilije Moljkovića);
   (6) Dobrica Ćosić nije došao na predavanje (o njegovim razlozima drugom prilikom), a nakon predavanja Milovana Đilasa (a pre intervencije Ilije Moljkovića) upala je milicija predvođena radnicima SDB-a i pohapsila prisutne (zvanično 28 ljudi, stvarno 31 čoveka);
   (7) to hapšenje je bilo početak konačnog obračuna yu-vlasti sa disidentskim pokretom i početak „Procesa šestorici“, najvećeg političkog suđenja u Jugoslaviji ikad;
   (8) naš aktivista radnik Radomir Radović se nije „premetnuo svetom“ nego je u pripremi Procesa šestorici ubijen u prostorijama SDB-a!…

   1. Ala ste se odali! Pa, Vi ste službenik Službe. Često ste na ovom portalu.

      1. Kada je Bog delio duhovitost mene je zaobišao, pa ne razumem ovakve viceve i čak se ne sećam kad sam poslednji put bio na ovom portalu!

   2. Vi ste, Gospodine Olujiću, očigledno pogrešili adresu. Ovde, misli se na kolumnu i komentatore apologete, se ne obraća pažnja na fakta i belodane dokaze koje Vi kao neposredni učesnik dogadjaja iznosite. Ovde sa vlada po principu Zbore usta da ne budu pusta. Ovde se cene proizvoljnosti, maštarije, paušalne ocene, ofrlje optužbe, neproverene „pouzdane“ informacije, drugim rečima sve ono što jednu mediokritetsku gomilu čini čaršijetinom, a onda se, perfidno, sve to pobrojano, a u njihovim glavama pretvoreno u aksiome, trpa na grbaču nekim potpuno drugim osobama. Na kraju krajeva, čaršijonačelnik koji je i rodonačelnik te takve čaršijetine za takvu rabotu dobija i prinadležnosti pa se nije čuditi toj izvrnutoj logici. Iako ne dobijaju nikakve prinadležnosti, nije za čudjenje ni ponašanje apologeta komentatora jer, jednostavno, to je taj pokorno poslušni čaršijsko rajetinski mentalitet. Tvrda Vam stojim da ova fakta koja ste izneli ne zanimaju nikoga iz ove čudne, patetične grupe jer se ista, iako izneta od strane direktnog svedoka, njima ne uklapaju u sliku stvarnosti koju im njihov grado(čaršijo)načelnik kreira ovde na dnevnoj bazi.

      1. Šta je bre, šta je bilo, šta ste se uskopištili, i u ovim komentarima, i u raznim „odjecima i reagovanjima“, od kad je Basara u ovih poslednjih nekoliko nastavaka počeo da vam ruši sneška? Kao da svako ko je to hteo već decenijama ne zna ko ste vi i šta ste. Ali mene to raduje, to što se derete i mahnitate, i što je među vama plač i škgrut zuba kad vam neko nabije ogledalo pod nos, i što vam na usta pođe pena, pena bela i krvava. To je dobro. To znači da terapija deluje. Kome to vama, pa vama, srbskim političkim misliocima.

         Što ste glasali za miloševića i milion klonova? Što još glasate za to što je taj tu iz… prosipao, u milion varijanti? Kad će to u NATO? Ali „narod“ odozdo da to traži, i da se raduje što mu je pružena privilegija da se i on priključi progresivnom svetu? Kad će totalni slom srbstva, i da bude dočekan ovacijama?

         Lole jedne. Nema ništa. Ima da gledaš u ogledalo, dok to ne zavoliš. Ludoviko tretman. Kao u Paklenoj pomorandži. TAKO TREBA!

      2. Bravo Beta.Falili ste.

      3. Poštovana Beta,
         Evo mene zanimaju činjenice, i od komentara očekujem da su potkrepljeni činjenicama.
         Bravo za Oluju! Njegov komentar/svedočenje je zanimljivije od današnje kolumne.

      4. Tako je, beta, svetoga mi Vasilija, i Velikog i Ostroškog. Ovde se radi o sukobu realnog i mitskog materijala, tj. o istini i i laži. Kome treba sitničava i dosadna istina? Mit (prerađena istina) je lepši, lepše zvuči i lakše se pamti. To Basara dobro zna.

   3. Puno hvala Oluji na pojašnjenju. Izvetreli pisac odavno piše bljutave neistine, medijator neće da objavi naše komentare. Zato objavljuje po nekoliko komentara na jedan tekst budalastih egzibicionista. Strašno. Ovde, za vladavine AV-a, ustoličila se laž i obmana, stid je ukinut jednoglasno u skupštini, lazovi upravljaju i drmaju zemljom na čelu sa najvećim Baronom Minhauzenom ikada. Neki pisci to podrzavaju, da ne poveruješ.

9. Ko o čemu, gedža o čaršiji!
   Potegnuti priču o švaleraciji kao dokaz da neko radi za službu je na nivou Hegelove piljarice. A nije ni viteški, ni kolegijalno, da kažem. A i pitanje je gde bi nas takve priče odvele. Možda čak do Kipra.

10. Vesna Pešić bi imala mnogo više teškoća da pronađe neki primer tvoje političke i neke druge korektnostim nego nekorektnosti.

11. Ne razumem što bi Matija guzio po diktatu Službe? Kad mlađahni beše testosteron ga na blud ćeraše. E sad, ako su ga se setili za Sedmojulsku nagradu setili, ako nisu, to je bila njegova sveta dužnost da misonarski odrađuje zadatu temu za opštedobro i državnu bezbednost. Šta to beše bruka međ srbljem?

    1. А, снимао је јер је радио-аматер?…

12. Uistinu, zaslužujemo svi mi mnogo goreg i od Pola Pota, ali budućnost je pred nama, možda nas takav jedan delija, koji čeka iza ćoška, uskoro zajaše. Ne rešava se naša sudbina za glasačkim kutijama, kako se to obično misli, već na mnogo prozaičnijim mestima, u klozetima, na primer. Narod koji ima ovakve klozete ne treba da brine za svoju budućnost

13. Treći primer iz tvoje kolumne, liči mi, Base, na tvoj tretman Vesne Pešić, takođe iz ove kolumne. Doduše, suviše si mator za nekorektan fizički odnos prema njoj, ali za pogano-jezički si itekako u stanju.

14. Crveni Kmeri!? Daj ne ‘eri! Pa ovi bizgovi na vlasti su stotinu puta gori nego crveni kmeri. Kmeri su to rešavali po kratkom postupku a ovi godinama ubijaju politiku, ekonomiju, kulturu, stil i dobar ukus, i ko zna šta još sve ne.
    Kvalitet ljudskosti određuje kvalitet života. Srbija se više bazira na kvantitetu.

15. Znas li Base onu pesmicu,po Zmaj Jovi :Služba je sila,Sluzba je spas,slusa
    jte Sluzbu,poslednje je cas.”Majcica Sluzba”vodí Srbiju vec 75 godina i sta
    se Base ibretis,kad to dobro znáš.Ona postavlja Visoka dupeta,ministre,
    ambasadore i svá “muda”od znacaja za Srbiju.Ona je “pater familias”naro
    da serbskog.

16. Veliki broj srba se ponaša kao da im je Ćosić,doušnik,“otac nacije“a Ceca,rijaliti pevaljka,“narodna majka“. Narod u kom nikad nije stasala jaka građanska klasa,dotakao je neku vrstu ljudskog i civilizacijskog dna. Mada,možemo mi još dublje. Od zločina iz maja 1903 pa do danas,ne verujem da imamo više od dva,tri svetla trenutka a poslednjih 30g samo propadamo i to u svakom obliku,potpuni abortus projekta samostalne srpske države.

17. Sva 3 primera koje kolumnista navodi samo potkrepljuju moju teoremu o vodećem ovdašnjem čimbeniku koji kao rak razara Srbiju. Služba, a ne tamo neka imaginarna (ili što bi rekao Čale – uopštena) “čaršija“. “Otac nacije“ i nesuđeni laureat Nobela je očigledno bio saradnik Službe, što objašnjava prva 2 primera, dok za treći i kolumnista priznaje da se desio po nalogu Službe. Služba je zapravo 3 u 1, i prisluškivač, i obrađivač i izvršilac (oružana formacija).

18. Svaka ti čast Basara za ovu objavu i predlog da nas teko, povremeno podsećaš sličnim primerima ko smo i šta smo u stvari!!

    1. Jel si ti pao s Marsa, kad ne znaš „ko smo i šta smo u stvari“?

19. Autor kolumne, nije u stanju ili što je još gore, ne želi da primeti da je ta čaršija o kojoj piše, na vlasti u Srbiji, a da je i on lično deo te čaršije (vlasti) koja se može bolje nazvati vlašću kafansko-džiberske, primitivne i malograđanske srbije, koja je kao što možemo pročitati, prirodno stanište famoznog i sve jadnijeg g Basere.

20. Autor se bas ogolio, u ovih par nastavaka, i predstavio u punom malogradjansko medikritetsko sarsijskom kapacitetu.

21. Šta mu ti, Base dođeš? Bezku*covlah?

22. Menjaju se i čarsije.Nije ista cincarska čaršija pre drugog svetskog rata sa mnogim zadužbinama i čaršija gedza koji su je posle preuzeli zajedno sa kućama nekadašnjih vlasnika u kojima i danas žive.Pitajte službu ako ne verujete, jer danas je ovo ipak čaršija pravljena po njenoj meri.

23. “Trista pedeset kompletnih brojeva Danasa ne bi bilo dovoljno da se nabroje svi (poznati) primeri sličnih čaršijskoslužbenih bedastoća i moralnih katastrofa, a hiljadu i dvesta kompletnih brojeva Danasa bi bilo malo da se dokumentovano dokaže da, uzimajući sve u obzir, Srbija umesto Vučića zaslužuje Pola Pota.“
    Vi ste pre ove naslovili kolumnu: „Brzina na zlo, hitrina na grabež“. Tek kada je kolumna sklonjena objavili su moj odgovor na Vaš citirani naslov: „To je karakter robova“! Znači, oni i u Danasu obitavaju.
    Međutim Orvel je napisao: “Živimo u svetu u kome niko nije slobodan, u kome su samo retki bezbedni, u kome je gotovo nemoguće biti iskren i ostati živ.”
    Mnogo decenija pre Orvela Mućenik Dostojevski je napisao: „Glupost je unverzalna pojava. Apsoluno stojim iza tvrdnje da je glup čovek ujedno i gramziv, prostački lukav i jedan od najopasnijih neprijatelja, jer ne postoji u logici inteligentnog bića koji bi se borio protiv glupaka. A glupih i gramzivih ima puno. Oni vladaju jako dugo.“
    U selima Vojvodine vratili se ljudi koji su pre 30. neki i 40. godina živeli u SAD. Dok u selu blizu Pećinca vratile se Srpkinje, koje su penzionisane u Nemačkoj, sa svojim mužemvima Nemcima i odraslom decom koja već rade i zarađuju. Za sada još ne kukaju, no biće i toga.
    Epidemija izazvala je velike probleme u najbogatijim zemljma. Dok u isto vreme miliajarderi su povećali svoje bogastvo za 10,2. bilijarde dolara! „Kapitalizam je bolest čovečastva“ i bez virusa Covida 19. Zato ja nazivam kapitalizam pravim imenom -banditizam.
    Zastanite i razmilite, smirite svoj uzavreli um, da bi nam pomogli da sklonimo sa vlasti najgore što može da rodi majka u Srbiji. Oni su zadnji izdanak zlih ljudi koji su ubijali ljude po Jugoslaviji. Oni su ubili i Vama dragog Zorana Đinđića. A Vi bi da im pružite utočište! Tako kažnjavate sve ljude dobre volje i vredne poštovanja.
    Filozofski treba biti fleksibilan. Moralno nikad. Savest je zvezda vodilja, nema izgovora.

    1. Шта Ви знате о капитализму?

       1. Vladari američkog kapitalizma, neko je napisao da ih je oko hiljadu, bili su ubeđeni da će poznata grupa umova, mirotvoraca svojim proglasom sa osvrtom na aktuelne probleme da potvrdi da je kapitalizam najbolji sistem. Filip Noel Baker, prvi predsednik komiteta za razoružanje UN-a i dobitnik Nobelove nagrade za mir, Eva i Linus Pauling, nosioci Nobelove nagrade za hemiju i mir, Aurelio Pecei, predsednik Rimskog kluba, i dr Ivan Supek sastali su se u Dubrovniku. Nakon jednonedeljne diskusije o razoružanju, ekologiji, ljudskim pravima, solidarnosti u privredi i lokalnim sukobima sastavili su deklaraciju koja je bila prihvaćena na sednici na velikoj konferenciji 4. jula. 1976. u Filadelfiji, a povodom dvestote godišnjice nezavisnosti SAD. Na konferenciji su predloženi temelji pokreta Svetskog jedinstva i humanistička načela, a koja se u celini oslanjaju na Isusove ideje i poruke. Evo kako glase::
          I. Očuvati život i uvažavati dosadašnji napredak.
          II. Zaštititi prirodu od propasti.
          III. Afirmisati ljudsku jednakost i slobodu.
          IV. Proširiti učešćće i solidarnost na sve ljude.
          V. Tražiti istinu.
          VI. Primenjivati istraživanja i usmeriti razvoj prema opštoj blagodeti.
          VII. Gajiti lepotu i umetnost.
          VIII. Prenositi humanistička načela u legalne norme.
          IX. Praktikovati svetski sporazum, saradnju i mir.
          X. Biti dobar.
          No, kada su vladari našim životima dobili usvojeni dokument u kome je pisalo da je najbolji sistem za ljudski rod Samoupravni sistem,, koji je potpisao i njihov ekonomista dr Milton Fridman, platili su troškove i sakrili ga od javnosti. Ovo sam čuo od dr Supeka, koji je vodio poslednju sednicu, u intervjuu na HRT-u dve godine pre njegove smrti 2007. No, nigde ne mogu da nađem pisani dokument, čak ni na internetu.
          Visokoobrazovani, novinari-analitičari i velika većina rukovodećih kadrova u samoupravnim preduzećima reći će vam da je problem bila radnička klasa, da radnici
          nisu hteli da rade, da su suviše primitivni za samoupravljanje. A nikako da se zapitaju kako su to u nekim gradovima Srbije koji važe za sociološki zaostalije sredine, kao što su Vranje i Pirot, radile najuspešnije, najprofitabilnije fabrike, kao „Simpo“, „Jumko“, „Koštana“, „Alfa“, „1. maj“ i „Tigar“.
          Dokumentarni film snimljen u fabrici „1. maj“ u kome se vide zdravi radni uslovi i beksprekorno čist i uređen radnički restoran, pa prekrasan park sa cvećem, travnjakom, jezercetom u kome plove labudovi, sa klupama za odmor posle ukusnog obroka, prikazivan je učenicima na koledžima u SAD kao primer odličnih uslova za rad i lep život svih zapošljenih u visokoprofitabalnoj fabrici tekstila.
          Radio sam teške fizičke poslove, sa završenom srednjom školom bio sam rukovodilac, po diplomiranju na Rudarskom fakultetu u Beogradu bio – samostalni inženjer, pa rukovodilac u tri najveća proizvodna sistema – „Trepči“, Rudnicima i železari „Skopje“ i najvećem sistemu za proizvodnju građevinskih materijala na Balkanu „Šar“, pa mi je bilo lako da zaključim, što i danas tvrdim, da su jedini problem u samoupravnom kao u bilo kom sistemu pre svega rukovodioci u preduzećima, kao i političari koji su imali vlast u tim opštinama, gradovima, državi. Nikada nisu bili krivi radnici, nisu ni mogli da budu, jer je vlast uvek jača od radnika bez obzira na samoupravljanje. Tek kada je državna vlast bila u problemu mogle su da budu izvedene oružane „narodne“ revolucije, u Rusiji tokom Prvog, a u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata.

          1. Bravo za činjenice iz prve ruke.

          2. Па, како то пропаде тај ваш Ђу-Че, Мики?! Шта му се десило? Удружена завера спољног и унутрашњег непријатеља?! Коју легенду имате о томе да нам прострете?…

24. Ovo, Base, imputiranje Vesni Pešić muških karakternih osobina i njeno svrstavanje u gedžovane, Cincare i Kucovlahe je teži oblik političke, seksualne i nacionalne nekorektnosti, za koje bi ista mogla da te tuži, ali sigurno neće, jer će ti to odbiti na glupost i prostakluk!

25. Ne konztoliše čaršija samo političare. Ona upravlja i medijima. Ajde nek se neki majčin sin ili ćera pojavi na nekoj televiziji, a da ih čaršija ne preporuči. Bas je, u vezi sa čaršijom, potpuno u pravu! Da nije tako, Srbija ne bi bila prdež-mahala u kojoj svaka vlast zapišava ulice (menja im imena) čim ih otme od prethodne, jer može da podnosi samo miris svojih izlučevina.

26. Ne znam, Base, jel to neka tvoja osveta ljudima koji su te za života ignorisali, pa im se mrtvima svetiš lažnim optužbama? Ali Oluja te je demantovao što se tiče optužbi Čosića i Milovana Đilasa da su cinkarili mlade kritičke intelektualce i „mlađariju željnu demokratije“. Stoga, se može sa sigurnošćr tvrditi da su i ostale tvoje optužbe netačne i lažne!

27. Zar se Basara i Vesna Pešić ne viđaju u Političkom savetu GDF-a pa da tamo razmene izlive međusobnog divljenja?

28. Služba je stvorila sve partije i sve će ih rasturiti i napraviti nove. Primer je upravo SNS.

29. Ima Basara svoje dobre i loše dane i dane bolje ili slabije inspiracije za pisanje. Niko ni ne očekuje da neprekidno i standardno štancuje superkolumne kao dobro podmazana mašina. Ali da je mašina, ova današnja kolumna bi završila u korpi s natpisom „škart“.

30. Nesto nisam imao prilike da upoznam Basaru kao pisca pisanija, ali citajuci njegove korektivne iskaze u kolumnama, po nekad nas – vrce – u ona vremena za koja bi neko (niko njegov) rekao – pomenula se ne povratila se.

    Lako je kritikovati proslost kada se sa njom upozanjemo iz razno – raznih pisanija pretpostavljenih ucesnika ili udaljenih sa nesto manje distance od danasnjice koja nam pruza sijaset „dokaza“ da je bilo tako kako mi, pojedinacno, razumemo, pa i boga mi shvatamo.

    Nista nije podlozno ispravljanju (pa ako hocete, u vizurama, i krive Drine) kao sto su to istorijske „cinjenice“ onih koji nam ih predocavaju – kako rekoh, svako na svoj nacin i po licnim shvatanjima, njihova vidjenja.

    Sve se svodi, u ovim kritikovanim a veoma kriticnim danima, za nas ostanak, pa ako hocete, i opstanak na ovim prostorima, za koje su, ne samo krvarili vec i davali zivote, nasi preci, da bi smo mi tako olako sve shvatali, kao da nam je ovo sve neko poklonio, pa nam nije ni stalo do njihovih zrtava (gledajuci na sadasnje pa i nesto ranije generacije) jer su, po nasim naravima, ginuli uzaludno.

    Da bruka bude jos veca, sva nasa naglabanja u odbrani ili napadu pozicije ili opozicije, svodi se samo na cista (moram to reci ma koliko se ko ljutio) baljezganja, jer nismo u stanju nista da promenimo a „zalazemo“ se, ili lazemo sebe, da to mozemo.

    Postoji jedna prica o Srbima, a vi je razumite kako hocete, pa se i zapitajte da li joj je mesto bas u vezi ovog Basarinog, a bogme i nasih komentara.

    Vadili Miloica i Radoica repu, pa ce ti u jedno vreme, Miloica, drzeci u ruci jednu, ohoho, poveliku repu: “ O o o Radoica! Vidis li ovu repu? E ovaki je kod mene“.
    Radoica, onako zabezeknut, i u cudu: „Au u, bre, Radoica, nije valjdak toliki“?
    Tek ce ti Miloica: „Ama jok, bre. Nije toliki nego ovaki prljav“.

    Da li ovo dovoljno govori o nama, pa ako hocete, ovo prenosno znacenje za nasu savest, kada su u pitanju medjusobne zadjevice, a da ih shvatamo toliko ozbiljno da svome, ni najmanju sitnicu ne zaboravljamo, ali smo zato, u stanju da se pohvalimo kako znamo svakog stranca da domacinski docekamo, makar nam trpela cela porodica.

    Zapitajmo se da li to postoji kod drugih naroda? Nije li taj nas domacinski docek smatran, od stranih gostiju, kao cisto podanistvo i umiljavanje, kako bi nas prihvatili, kao prijatelje.
    A zapravo takvim nasim dobrocinstvima pokazujemo da nismo dorasli njihovim prevejanim, pa ako hocete, iskvarenim i podmuklim ophodjenjima prema nama.

    Ako hocemo da budemo kao oni onda se tako ponasajmo: KOKAO ONI PREMA NAMA TAKO I MI PREMA NJIMA.
    Dovoljno za, nekakav, ako ga shvatamo, nauk.
    Na kraju, zapitajmo se: Nije li sve ovo razlog NASEG VEKOVNOG TAVORENJA?

31. Biće da su dostojni naslednici čaršijskih kružoka i ostalih intelektualnih geometrijskih oblika potomci Starih Novobeograđana. Operativci svih sistema i poklopci svih sudova i posuđa.

32. Drug Sveta je još jednom dokazao da mu sjajno pristaje nadimak koji sam mu dao – „šešelj srpske književnosti“. I jedan i drugi se razgalame i optuže nekoga da je „izdajnik“, „saradnik službe“, „lopov“, „strani plaćenik“ itd… pa ti sad, junače, uđi u tu kaljugu i dokazuj da nisi. Niko normalan to ne želi. A oni upravo na to i računaju. Vidi se da ih je oblikovala ista „kumrovečka“ škola filozofske misli. Nažalost, i sudbina njihovih „knjiga“ će biti ista – podbačaće nečiji stari regal u garaži ili poslužiti za potpalu. Malo li je…

33. Moj utisak (a bogami i dugo iskustvo) je da kogod pokuša da ovako izjednači tzv. čaršiju i Službu, ustvari radi upravo za istu!

34. Hej Danasovci? Ene ga Dr milivoje bunca nesto u snu u svojom (vremenski) zaostaloj kanadici, sta cekate, sto ne objavljivate!?

35. Visokopoštovani Basara,
    Eto, sada nam prepričavate čaršijske priče. A počeli ste stvarno ambiciozno, kao sad ćete da ispunite svoju prosvetiteljsku ulogu u srpskom narodu. Sad ćete rasvetliti najmračniju tajnu novije srpske istorije. Koliko mi pamćenje doseže u prošlost, bilo je puno prosvetitelja u ovom nesrećnom narodu, i svi su imali jednu zajedničku crtu, oće da zajebu.
    Za prva dva primera ne znam, ali treći ste, na sebi svojstven način, nafilovali, to jest nabasarili. To je stara čaršijska priča koju sam slučajno čuo od jednog autentičnog člana. Istina je da je služba pratila dotičnog, čije ime izbegavate da pominjete. U stopu pa i prilikom seksualnog odnosa. I to je sve. Da je on to radio po nalogu službe, te da je gospođa zglajznula, prosto nije tačno. Takoreći prosto da prostije ne može biti, ali ipak tipujem na Vas. Možete Vi još.
    Ne znam za Pol Pota, ali mislim da Srbija umesto Vas zaslužuje Basaru od pre tridesetak godina. Problem je samo što je to u suprotnosti sa II principom termodinamike.
    Možda bi mogli da promenite naziv ove kolumne u „Čaršijske priče“.