Ljubav u doba korone

Sve je, dakle, počelo onako kako u Srbiji i inače sve započinje – seljačkom sprdačinom, đilkoškim kurčenjem i sokoljenjem tipa a da šta bi nama – kojima ni sudbina ne može ništa i koji smo preživeli bombardovanje , mogao „najsmešniji virus u istoriji sveta“.

Ali kad je Rogonja prerušen u virus stigao i u našu avliju, usledila je prilično pravovremena i efikasna reakcija države, slična reakcijama mnogo bogatijih, organizovanijih i uređenih država iz čega sam izvukao zaključak da bi i sve drugo u Srbiji moglo biti uređeno tako samo što vazda nedostaje famozna „politička volja“.

Ruku na srce, ova država već godinama vapi za vanrednim stanjem jer je takozvano redovno stanje završilo u takvom rasulu da sam stao huškati Filipa Davida da zavede vanredno, ali, eto, Korona ga preteče, a meni izmače ambasada u Paramarinu u koju bi me Fića bezbeli otpravio.

Dobra strana vanrednog stanja – o lošim će biti reči u nastavku serijala za koji se nadajmo da će biti što „mirniji“ – jeste to što drastično smanjuje manevarski prostor za svakovrsna bezakonja, lopovluke, muljavine i marifetluke i što državotvorce (svih boja) silom nužde tera da se – u granicama svojih skromnih mogućnosti – bave poslovima koji su im u opisima radnih mesta, umesto da gledaju „đe su oni tune“.

Sve to, naravno, nije moglo proći bez „naših posebnosti“. Iz moda šajkače zaturene na potiljak, vlast je trenutno prešla u mod samrtne, ali (takođe predvidivo) plačipiškaste ozbiljnosti, a Vrhovni Antivirus je – mimo običaja, ali sa dobrom računicom – u prve borbene redove zavođenja nepopularnih mera isturio Brnabićku, dočim je glavne esenesovske neurastenike i lupadžije, poput Vulina, uturio u lowest profile. Takođe mudro. Dobro on zna da je vanredno stanje batina sa dva kraja.

Sledstveno je Brnabićka tuđe (vrhovne) misli, namere (i mere) priopćavala pučanstvu sopstvenom arogancijom koju si Vrhovni Antivirus u ovakvim okolnostima iz napred podastrtih razloga nije mogao priuštiti. Naročito se bila okomila na „bake i deke“ koji su – according to her – prvi dan po proglašenju vanrednog stanja neodgovorno i masovno izašli na ulice.

Čuvši u ponedeljak šta zdravo ljutita Brnabićka zbori o neodgovornosti „baka i deka“ – među koje i ja spadam – ogluših se o vapaje Vrhovnog Bića, stisnuh muda, uđoh u krntiju i odvezoh se do centra da lično izvršim očevid u masovnost staračkog skitnjičenja. Šta je dalje bilo, obavestite se u nastavku iz sledećeg broja.