Lomljenje pečata

Ovo ne znači da smo manje zastranili od ranijih generacija. To samo znači da nemamo „visinu“ za strože mere. Sve je onako kako ovaj naraštaj i zaslužuje – usrano, jadno i bedno.

Od mojih insajdera u SPC doznajem da ovih dana neki episkopi (imena i adrese eparhijskih dvorova poznati redakciji) pomno iščitavaju Otkrovenje Jovanovo, u narodu poznatije kao Apokalipsa. I da znate da dobro čine. Ova epidemija jeste lomljenje jednog od pečata, prizori širom sveta vaistinu deluju apokaliptično, ono što nedostaje je glavni izvođač radova, znate na kog Nesmajnika mislim. Što, opet, ne znači da se pre ili kasnije neće pojaviti.

Već su se širom sveta javile desetine i desetine hiljada teoretičara – u rasponu od nadahnutih i kompetentnih, preko totalnih šarlatana zaključno sa sumašedšim – koji kopaju teorije, udaraju se šapicama u grudi i čekaju da realnost upadne u rupu.

Epidemija je međutim pokazala – zato je i izbila – da nema nameru da upada u teoretske rupe, pogotovo one plitke. Morija njoj primerenim sredstvima hoće da kaže da će se ubuduće – od sada pa do Nesmajnikovog dolaska – život na planeti odvijati onako kako je svojevremeno JexS hteo da uđemo u EU – „pod njenim uslovima“.

Kakvi će ti uslovi biti – za sada ostaje nejasno i još će poduže vreme ostati nejasno jer stvari iz dupeta – koja su nas, obrni okreni, i uvela u ovo sranje – vrlo sporo dolaze u glave, naročito one u oblacima.

Kao kuhinjski epidemiolog (sila prilika, pa to ti je) predviđam da će epidemija prestati onoga trenutka kada nova pravila realnosti budu usvojena većinskim brojem svetskih glasova i kada budu stupila na snagu. Sada sledi pitanje od 1.000.000.000.000 sendviča – đe ćemo mi biti tune?

Tek je to pitanje od 1.000.000.000.000 sendviča na kvadrat. Em smo od nastanka na ratnoj nozi sa realnošću, em Vrhovni Antivirus, naš stečajni upravnik – koji je u međuvremenu postao prinudni – ni po cenu života (uključujući i naše) neće odustati od namere da kontroliše realnost, ohrabren (anegdotalnom) Hegelovom rečenicom da će se to – ako realnost ne postupi po njegovim naređenjima – obiti realnosti o glavu.

U stvari i hoće, ne greši Hegel, nevolja je u tome što ćemo svi morati da živimo u toj olupanoj realnosti, ali što rekla emisija – ne sećam se više koja – „tražili ste, gledajte“. Crtali ste Čiča Gliše, ubacivali bele listiće, sada Čiča Gliše crtaju vas a beli listići vam crno pišu. Jesam li vam govorio – kupujte kožne gaće! Jesam! Jesam li – kad su se pojavile gaće od kevlara – „apelovao“ kupujte gaće od kevlara. Jesam! Niste poslušali. Sad drljajte guzicom.