Loša karma

Uta-ta, rekao je Tadić, tako si i ti meni sve vreme radio. Produhovljeniji članovi GO DS momentalno su shvatili da Tadić cilja na doktrinu o karmi, inače vrlo blisku socijaldemokratima, saglasno kojoj svako ljudsko biće pre ili kasnije mora da podnese posledice nepočinstava počinjenih tokom života. Tadiću uz bok je, ka i vazda, stao Šutanovac. DS mora da promeni rukovodstvo, decidirano dixit Šule. Ne znam kakav su utisak te reči ostavile na tužni skup. Ne znam, štaviše, da li je to više uopšte važno.

Ali kad smo već kod kod loše karme, imao bih i ja da kažem neku na tu temu. Očigledno je, cenjeni publikume, da je Tadić u karmičkoj kritici Dragana Đilasa podlegao jednoj drugoj istočnjačkoj doktrini. Mislim na ahamkaru. To je, ukratko, stanje svesti koje ljude, stvari i pojave procenjuje isključivo sa stanovišta „ja“ i „moje“. Ahamkara, da kažemo, krivicu za nevolje uvek pronalazi izvan same sebe. U tom svetlu, može biti da je Dragan Đilas Tadiću radio isto ono što Tadić sada radi njemu, ali da sam na Tadićevom mestu ja krivicu ne bih tražio u Đilasu, nego u sebi, to jest u njemu – Tadiću. Da sam na Tadićevom mestu, zapitao bih se kako se Đilas – i ne samo Đilas – uopšte našao u poziciji da žari i pali po DS-u. I došao bih do zaključka da sam ja, odnosno on, Tadić, stvorio Đilasa, takoreći ex nihilo. Priznao bih, nadalje, samom sebi da sam Đilasa uzdigao iz niskih pobuda, u nadi da ću voditi bolju politiku u društvu ljudi koji suštinski ne razumeju politiku. Na kraju, skrušeno bih ispovedio (bar pred samom sobom) da sam postupao kao Ostap Ibrahimovič Bender – ja sam davao ideje, a od saradnika sam očekivao da kupuju benzin.

Išlo je to nekako dok je DS bila na vlasti, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što su račune za benzin plaćala javna preduzeća. Ali kada je rogonja došao po svoje, Đilas je ukačio da ideje ništa ne koštaju, a da je benzin sve skuplji. Ostalo je istorija. Sada, kada se tamni oblak narodnjaštva nadvio nad poslednje DS-ovo utočište, vlast u Beogradu, nervoza u DS-u postaje sve veća. Ne treba zaboraviti, dame i gospodo, da je Grad Beograd unosniji feud nego ostatak Srbije, sa ili bez pokrajina. Ako li narodnjacima pođe za rukom – a ne vidim zašto im ne bi pošlo – da svrgnu Đilasa, haotična zbivanja u DS-u završiće u apsolutnoj entropiji. Pa, u tom smislu, DS savetujem da na sledećem GO malo ozbiljnije razmotre mogućnost fuzije sa LDP-om. Možda poprave karmu.