Mali vezir

Za njega se u ovom momentu ne zna koju će visoku funkciju obnašati u budućoj vladi, i da li će uopšte išta obnašati. V čjom bylo djelo? Bosanski i turski političari nešto lanuli na račun Srbije, naravno povodom Srebrenice, Dačićev kaunterpart, Čavušoglu izjavio da „Turska ne može mirno da spava dok Bosna plače“ i to je, sasvim predvidivo, Dačića bacilo u težak amok. Pa zar vi, Turci, stare genocidlije – otprilike tako glagolji Dačić – da držite lekcije nama, Srbima, koje ste pet stotina godina na sve načine zlostavljali, kojima ste otimali decu, silovali žene, a domaćine slali da šetaju opanke – zar vi da delite lekcije, nama koji smo jedini na Zapadnom Balkanu doneli Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici i koji blagočestivo pružamo ruku pomirenje.

Nije to bilo sve što je Dačić skresao u brk potomku bivšeg zavojevača i tlačitelja. Mogao bi Čavušoglu – dosetio se vickasti Ivica – da klekne pred Ćele-kulu jer su i srpske majke plakale kada su im Turci odvodili sinove i pravili od njih janičare. Zašto konačno – otišao je Dačić i jedan korak dalje – Bošnjaci ne osude turski genocid nad Jermenima, a? Dačić, naravno, ne bi bio Dačić kada usred patriotske apologije ne bi uvalio i jednu lokalnu dubaru – a kome? – bivšem koalicionom partneru, JexS-u Tadiću, koji ga je, mudar kakvim ga je Bog sazdao – u cilju nacionalnog pomirenja – vratio u život iz kliničke, političke smrti. Samo nekoliko rečenica ispod hvalisave tvrdnje da smo mi, Srbi, lider na Balkanu u donošenju deklaracija o osudi zločina, eksterni popečitelj će reći i sledeće: „Zašto Boris Tadić javno ne saopšti s kim je dogovorio deklaraciju koju smo usvojili u skupštini. Sigurno ga (koga?) nismo doneli bez konsultacija.“ Izdaja, bato.

Genocidi, kao što znamo, ne zastarevaju, ali ima nekih razlika između Dačića i kaunterparta mu, Čavušoglua. Prvo i najvažnije, Čavušoglua (koji je možda potomak nekog janičara, dakle naše gore list) od turskih zuluma i izgradnje Ćele-kule dele neka dva veka, pa se za njega može reći da u toj stvari nije luk ni jeo ni mirisao. Što se za Dačića ne može reći. Jer je Dačić iako nema nikakve neposredne veze – sledstveno ni odgovornosti – sa srebreničkim masakrom, bio visokorangirani čauš – iako ne i oglu – u privatnoj partiji čoveka koji je – uz nesebičnu pomoć beogradskog slavskog pojasa – zakuvao kašu iz koje je nastao srebrenički zločin. A sad da se vratimo na početak, na pitanje – koju će funkciju Dačić obnašati – ako uopšte bude obnašao – u sledećoj vladi? Ne znam šta Vučić misli o tome, ali ja bih, da sam na njegovom mestu, Dačića postavio na funkciju malog vezira.