Međ. akt

Poslušajmo, najpre, šta – bez lektorskih intervencija, reč naroda je svetinja! – kaže „naš narod“, to jest „Sanja“: „Zaista verujete“ – odmah „Sanja“ ide krk pa u rebra – „da Aco Srbin moze ostati presednik jos 9 godina nakon sto potpise medj. obavezujuci akt o normalizaciji odnosa sa Kosovom, iliti preda i pravo Kosmet Albancima? Zaista neobicna procena gradjana Srbije. Sta je sledece? Najveca NATO baza na svetu ce biti u ostatku Srbistanu? Srpski vojnici predvode NATO napad na Moskvu? Gde su tu nasim interest I come Nas zapad zaduzi? Otimanjem zemlje, istorije I bombama of kojih umiremo na redovnoj bazi?“

Idem redom. Da, Sanja! Zaista verujem da Aco Srbin – bar što se građana Srbije i opozicije serbske tiče – može ostati predsednik još debelih devet godina, a da je onomad dobio Putinov orden – kao što spoljni Dačić jeste, a on nije – verovao bih da može ostati i svih dvadeset devet. A tako, Sanja, verujem zato nas istorija – koju nam je oteo NATO, pa smo je valjda zato zaboravili – poučava da rok trajanja srpskih vladara nimalo ne zavisi od dobre ili loše volje srpskog graždanstva i seljaštva, nego od volje moćnih kneževa ovog sveta, što je, inače, zajednička sudbina predsednika svih banana republika koji umisle da se okolni svet može do u beskonačnost zamajavati i da se svetom može manipulisati kao srpskim graždanstvom i seljaštvom.

Sledstveno, poštovana „Sanja“, nakon što Aco Srbin potpiše „obavezujući akt“ – a osnovano sumnjam da hoće – moja mi „neobična procena“ došaptava da će građani Srbije to potpisivanje prihvatiti sasvim mirno, da ne kažem baš nezainteresovano, a da će srpsko junaštvo i čast dva-tri dana spasavati mitropolit Amfilohije, Boško Obradović i tristotinak druga protestno okupljenih pred Domom Narodne skupštine. Svi drugi „faktori“ na koje „Sanja“ verovatno računa – oni mnogo opasniji i destruktivniji od Amfilohija i Boška – nalaze se na Acovom kazanu i pod njegovom kontrolom.

Ovakav, međutim, razvoj situacije ne bi trebalo da ražalosti „Sanju“, Amfilohija, Boška i njihove sledbenike niti, pak, da obraduje zagovornike normalizacije odnosa ili – pu, pu, daleko bilo – priznanja Kosova, jer će i na Kosovu i na Srbiji – osim na papiru – ostati sve isto. A zašto verujem da će tako biti, o tome ću „Sanju“ i ostale zainteresovane obavestiti na sledećoj sesiji narodne kancelarije.