Metafizika evro dizela (4)

Nema, pošteno govoreći, u mom pamćenju ničega što ne zaslužuje (pa i vapi) da bude izbrisano, a opet sam se u strahu i drhtanju suočavao sa mogućnoću – a upravo mi se jedna kezila – da sećanja na grehe, gadosti, niskosti i gluposti i koje sam počinio budu izbrisani iz Knjige Života.

Sve je to Stojković bio predvideo.

Nećeš ti imati kapacitet – reće nekih pola godine pre smrti – ne možeš ti primiti otkrovenje u totalitetu. Totalitet bi te spržio, ne otkrovenje, trenutno bi umro, što bi bio bingo, ali bi bilo prerano. I ja sam jedva primio otkrovenje u njegovom totalitetu, uprkos tome što sam napornim duhovnim vežbama razdvojio čulo vida i vid, viđenje od viđenog i priviđanje od priviđenog, za razliku od tebe koji kad priviđaš misliš da vidiš i vice versa. Godinama ćeš, ako ne i decenijama, sastavljati celinu otkrovenja, pripreti Stojković pa reče – precrtaj prethodnu rečenicu, napiši otkrovenje će tebe godinama s mukom sastavljati, from scratch, kamičak po kamičak, kao mozaik.

Tako to ide, svima nam kroz mnoge nevolje valja ući u Carstvo Nebesko, naročito tebi, znaš ti zašto.

Stojković me je poučavao kao što je docnije poučavala ishemija ( ne odbacujem mogućnost da me je on ishemijom i zarazio) ispočetka bezbolno, strpljivo, dobronamerno podmuklo, izokola, na duge staze, tako da tek kad bude prekasno uvidim šta je hteo da kaže govoreći, recimo, da je na vreme tek kad vreme istekne, a da pre toga nije prerano, nego isuviše kasno.

Eto, tako je govorio Stojković, pa ga ti shvati, pa ti imaj uši da ga čuješ.

Vidi, recimo, ovo, reče Stojković nekoliko dana pre mog pohoda na Zagreb, pa otvori bocu whiskeyja Glanmorengie Single Malt starog 18 godina, iskapi je na dušak, coknu jezikom i reče da je popiti 75 dl whiskija na eks za njega isto što i prosuti kap vode u okean, ali da je to za nenaviknute organizme smrtonosna doza. Stepen tolerancije na alkohol, reče potom, proporcionalan je prijemčivosti za oganj nepropadljivosti, zašto je to tako ne znam, ali tako je.

Delirijum – ili alkoholno bunilo (radije ga je tako zvao) , za Stojkovića je bio teološki, ne medicinski, pogotovo ne psihijatrijski pojam. Alkoholno bunilo je prava reč – objašnjavao je Stojković – delirium traemens nije dijagnoza, nego marketinčki trik u kampanji zastrašivanja od ekstatičnih stanja koja su se u boljm vremenima opisivala kao tamna noć duše, proročka vizija, čišćenje srca, etc. Slično je mislo i moj prijatelj, Sioran ( Emil, r.1911. 1995.) koji je napisao čovek se opija da bi se prisetio Boga, možda zato i poludi.