Bilo je samo pitanje trenutka kad će se nakon Đokovićevog teniskog trijumfa po zemlji Srbiji i ostalim „srpskim zemljama“ zaoriti poklič – „Novaka za predsednika“. To na prvi pogled zvuči seljački simpatično, ali se već na drugi otkriva kao seljačka simpatička magija. Šta je „seljačka“ znate, na Vikipediji se obavestite šta je „simpatička magija“, mi idemo dalje.
Magijsko-politička motivacija Novakove prezidencijalne kandidature je sledeća: 1. Novak je pobedio sve protivnike – pokorio je svet, kako kažu rsuz-novindžije – sledstveno ćemo i mi svi, s Novakom na čelu, pobediti sve protivnike, pokoriti svet i vratiti Kosovo. 2. Novak ima puno para, posledično ćemo, kad naš Nole bude naš On Vrhovni, i svi mi imati puno para. Zvuči imbecilno? O, da, vrlo. Ali da li je u Srbiji ikada bilo neke imbecilne ideje koja nije sa oduševljenjem prihvaćena i sprovedena u život – pardon – u smrt.
Budući da Novak nije imbecil – niti namerava da se imbecilizuje – verovatno se kiselo nasmešio čuvši za kandidaturu, jer vaistinu bi samo teški imbecil bio u stanju da (zasluženo) uspešni, mirni i lagodni život, zameni useljenjem u Prezidencijalni mutlak i izlaganjem biohazardu kontaminacije srpskim državnim polusvetom.
Novak, znači, otpada, ništa, dakle, od ispunjenja vlažnih snova, manje ako ih ne ispuni Jovo Bakić, koji se izgleda – obavestih se iz intervjua koji je dao Vremenu – nosi mišlju da se politički angažuje. „Ako bih se politički angažovao“, kaže Jovo i dodaje – „ako bih došao na vlast“ – „bio bih vrlo opasan po oligarhiju“. Ja u to uopšte ne sumnjam, ali oligarhija još manje u to sumnja, a kod nje su i nož i pogača, tako da od Jovovog dolaska na vlast nema ništa, što je bolja varijanta za, jer oligarhiji – ako bi se Jovo nekim čudom uspentrao na vlast – ne bi trebalo više od nekoliko meseci da Bakiću izvrši samoubistvo.
Višenavratno sam u Famoznom pisao da Bakić odlično politički misli (i još bolje piše), ali da onako, ex cathedra, loše procenjuje (u Srbiji beskonačnu) razdaljinu između dobrog političkog mišljenja i dobre politike. Čini mi se, štaviše, da Jovo, takođe ex cathedra, ne uviđa da politika – čak i na mestima na kojima je uspešna – nije polje ideala i pravde, pogotovo ne revolucionarne, nego menadžment ljudske septičke jame.
Tamo gde se ta jama manje-više redovno prazni, život je neuporedivo podnošljiviji od životarenja u našem vekovnom senkrupu koji nije ispražnjen od iskopavanja – pardon, osnivanja – koji ne samo da nije pražnjen, nego ga je svaka sledeća septička vladajuća garnitura udarnički punila novim kontingentima fermentiranih govana, za koje je, opet, tvrdila da su krempite, koje je, opet, SNiS u slast jeo i ne samo da je jeo, nego je tražio još. Jovo je u pravu kad kaže da je „OVO tumor i da je veliko pitanje da li je metastazirao, jer ako jeste, nama nema spasa“. Evo, Jovo, šta kaže stručnjak, dr Spok. „Malignitet nastaje kada organizam nije u stanju da prepozna i uništi ćelije koje se ne razvijaju normalno.“ Punktum.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
