METOHIIIIIIJA

Nećemo se, naravno, baviti svakodnevnim govorom, nego ćemo „akcenat“ – a videćete i zašto – staviti na govor koji se može – mada za sada još NE MORA – čuti sa mesta na kome bi se moralo govoriti najkorektnijim zamislivim jezikom – sa talasa Radija Beograd 1, na čiju sam frekvenciju naštelovao radio u mojoj krntiji, nakon što se B92 pretvorio u nekakav Play.

Pre nego što pređemo na stvar, možda će vas zainteresovati zašto sam preštelovao auto-radio i šta sam dobio prelaskom sa pokojnog B92 na zaupokojni Radio Beograd 1? Odličnu informisanost, eto šta sam dobio. Vi sad nemojte biti kao onaj naš Marsovac pa pomisliti da Radio BG1 izveštava „objektivno i nepristrasno“, daleko od toga, kao i većina ostalih medija pod državnom samoupravom, RBG1 izveštava onako kako mu se naredi „odozgo“, moja se, naime, odlična informisanost ne temelji na onome ŠTA RBG1 kaže, nego na tome – KAKO i KOJIM tonom to kaže.

Iskusan slušalac radija i dobar poznavalac podnaredničke psihologije – a moja malenkost spada među takve – nepogrešivo prepoznaje sve muljavine, nervoze, laganja i mašćenja srpskih državnih vrhova (svih boja) na osnovu treperenja, trogaletlnosti i intonacije spikerskih glasova koji – viđi vraga – naivčinama govore da u srpskim „državnim vrhovima“ sede (lebde) zaklete poštenjačine, pravdoljupci i istinoljupci.

Neka se oni sa dužim pamćenjem prisete NATO bombardovanja i zagrobnih radio i TV glasova koji su – na rečima – govorili da je naš tadašnji (delom, bogme, i sadašnji) državni vrh postojan kano klisurine i da će mrskom okupatoru smrsiti konce, dočim je – na delu – spikerska intonacija, svakome ko ima uši, govorila da je naš državni vrh do grla usran od straha.

Okanimo se, međutim, klozetskog metaforstva, pa pređimo na stvar. Vozeći se nekuda pre neki dan poslušah u krntiji udarne vesti Radija Beograd (one u 15 h), sa kojih je do neba odjekivalo „Kosovo i Metohija, Kosovo i Metohija“. Sad bi onaj SNS dilber, koji je stavljača primedbe na izgradnju Visokog Jarbola ućutkao pitanjem – „šta, smeta ti srpska zastava“ – mene zacelo pokušao ućutkati – „šta, smeta ti srpsko Kosovo i napori našeg državnog vrha da reši problem“, a ja bih, samorazumljivo, dilbera oterao u tri LPM, gde mu je i mesto.

Jer meni tog dana nije zasmetalo Kosovo, nego akcenat sa kojim je spikerka izgovarala, tačnije naricala – „Metohija“, sa dugačkim (biće on sve duži) naglaskom na HIIIII, što me je nateralo da se zapitam da li u RBG1 još uvek postoji radno mesto lektora koji bi spikerima skrenuo pažnju da se Metohija naglašava isto kao, recimo, grofovija ili Indonezija. Onaj naš cinik bi na sve to rekao: Ne umeju ni ime da izgovore, a hteli bi da ga „vrate“.