Mlaka jesen

Majke opozicionih invencija su – bar za javnost – nadu u prevratničku moć jeseni zasnivali na empirijski donekle utemeljenom povećanju septembarskih troškova života, ali ja sam siguran da je u pozadini te nade bilo uzdanje u onu neočekivanu silu koja se pojavljuje niotkuda i rešava stvar, to jest – endemsko očekivanje opozicija serbskih da narod za njih uradi ono što bi one trebalo da urade za narod.

Otkako, međutim, pamtim – a pamtim već podugo – samo je jedna srpska jesen bila uistinu „vrela“ – ona dvehiljadite – sve ostale su bile mlake ili tužne, ali ni vrelina jeseni dvehiljadite nije bila posledica kulminacije narodnog nezadovoljstva raznoraznim poskupljenjima, nego odbijanja Slobodana Miloševića da prizna rezultate izbora, koje je mirne duše – i sa istim ishodnom – mogao raspisati i u proleće ili zimu.

Nakon što smo dali kratak pregled vrelih srpskih jeseni, red je da se zapitamo – kakva je ova kroz koju trenutno guzeljamo? Eh, kakva! Političke temperature što se tiče, nevredna pomena. Narod je po ko zna koji put izneverio opoziciju, nije se podigao i zbacio vlast, a ni vlast – iako je letos obećala – nije učinila ništa na podizanju duštvenopolitičke temperature. Tu pre svega mislim na „unutrašnji dijalog o Kosovu“ koji je trebalo da pomakne stvari sa mrtve tačke, a od koga više nema ni monologa.

U međuvremenu se svašta – što bi rekle novindžije – izdogađalo na Kosovu i oko Kosova. Najpre su otpravnik patriotskih vozova, čuveni unuk, Đurić i popečitelj narodnog prosveščenija, vraćeni sa lažne granice, „kao poslednji šverceri“ – kako je to opisao Šarčević – a potom je Srpska lista – na mig iz Beograda – u lažnoj skupštini glasala za Haradinaja i ušla u njegovu vladu , što je opoziciju – i turbopatriotsku i turboevropsku – navelo da ospe drvlje i kamenje na Vučića. Nisam baš zalazio u sitna kritičarska crevca, ali pretpostavljam da su pale reči „izdaja“, „neprincipijelnost“, itd.

Budući da ni otresitije i progresivnije albanske stranke u lažnoj državi nisu htele u koaliciju sa Haradinajem, stvar jeste pomalo zazorna po kosovske Srbe, ali kakav si izbor imali? Možda da naprave „vruću prištinsku jesen“. Ili da bojkotuju lažnu skupštinu, pa da čekaju da se lažne kosovske pogranične vlasti smiluju i puste čuvenog unuka da im donese brašno i zejtin. Ostaće ipak zabeleženo da je Haradinaj u premijerskom ekspozeu govorio i na srpskom, što me je navelo da zamislim apsurdnu situaciju u kojoj Vučić tokom posete Preševu, Medveđi i Bujanovcu, progovara na albanskom.