Moćni rendžeri

Tako je bilo i ove godine. Mislim na rang-listu „50 najmoćnijih u medijima“. Prva stvar koja pada u oči jeste da se pri samom vrhu nalazi popriličan broj dama i gospode koji nemaju nikakvu medijsku moć i koji se tu nalaze zahvaljujući činjenici da su Tadićevi, Đilasovi, Šaperovi i Vuk Jer Emovi poštari i telali. To je čast, ali i obaveza. Lično poznajem neke od tih medijskih poslenika koji si laskaju da ih na dvor pozivaju radi „razmene mišljenja o bitnim stvarima“. Ali u stvarnosti oni tamo odlaze da saslušaju šta im je u kojoj prilici probitačno štampati.

Malo realizma unosi visok plasman gospode Đilasa i Šapera. I visoko drugo mesto Saše Tijanića. Tijanić je možda jedini iz cele „Blicove“ medijske ekipe vaistinu moćan, a moć mu povećava pištolj od koga se ne razdvaja. Mani ti novinčine i časopise, to je luk i voda, svi znamo da se srpska realnost distribuira iz Takovske 10. Elem, Saša Tijanić nije čovek koji će otići na dvor po programsku šemu, ali nije ni fanatik. Tačno zna kvantum televizijske kritičnosti, istinoljubivosti i objektivnosti koji Gospodar može, onako demokratski podneti.

Sreću drugoplasiranosti kvari mu prvoplasirani, Željko Mitrović, Tijanićev arhidušmanin i rejtingaška noćna mora. Ni Željko ne svraća na konsultacije u dvor. Ali nema ni potrebe. Ne pača se mnogo u srpsku realnost. Pa i onaj moj vuk sit i ovce na broju.

Lično mislim da je nepravda što se Manjo „El Ninjo“ Vukotić našao na skromnom, devetom mestu. Em je večiti urednik uticajnih „narodnih novina“ u vlasništvu međunarodnog kapitala, em je odskora avanzovao u Bećkovićevog doktora Votsona, em je postao izdavač od formata i eminentni književni kritičar. Iz dana u dan iz Manje se sve više pomalja renesansna ličnost. Budući da je – pored ostalog – nedremani čuvar lika i dela komesara Rasinskog partizanskog odreda, predviđam mu blistavu budućnost. I skori ulazak u SANU. Gde mu je – ako ćemo pravo – i mesto.