Moda Marjanova

Nije se mastilo na mom pisaniju čestito ni osušilo, a deo napred pomenute opozicije predvođen čačanskim atamanom Boškićem Obradovićem – umal grešna mi duša ne napisah Sagajdačnim – krenuo je u akciju dobrovoljnog davanja krvi režimu posustalom, posustalom ne od opozicionih korekcija i pritisaka, nego od dejstva fizičkih sila – erozije, trenja, opšte prolaznosti, itd.

Ohrabren dobrim prijemom na koji je naišlo plenarno izviždavanje Hidžabovićke i Kasperskaje (umal grešna mi duša ne napisah Krupskaje) – koje su pomenute dame debelo zaslužile – Boškić je krenuo u drugu fazu revolucije, pa je na basamacima Kozačke skupštine postavio sačekušu Zlatiboru Lončaru i onom Rističeviću, koji se zove isto kao naslovna vrsta muda.

Usledio je smrdljivi seljačko-ustavobraniteljski performans sa pičkaranjem i cepanjem odela koji je je moju malenkost doveo u do pre neki dan nezamislivu situaciju da se solidariše sa Lončarom i Rističevićem.

Boškić je učinio nemoguće – uspeo je da nadlakrdijaši i nadprostači režim koji se i sam održava lakrdijašenjem i prostačenjem i koji se ovoliko dugo i održava na vlasti zahvaljujući nepostojanju političke platforme zasnovane na bilo kojoj drugoj ideji i volji osim ambicije i volje da se dođe u posed vlasti, masti i slasti.

Osim što je ekstremno tupoumna i anticivilizacijska, Boškićeva revolucionarna akcija je i ekstremno naivna – skrenuo mu je na to pažnju Zoki Živković – jer se u realnom svetu (a i tamo sve ređe) prevrati najpre izvedu, pa se tek onda izlazi na skupštinske basamake.

Boškićeva pak nada da će se – nastavi li sa pičvajzima – revolucionarni duh raširiti u narodnim masama, možda je imala šanse u Rusiji s početka XX veka – ali u Srbiji (svih vekova), u kojoj narodne mase glasaju za Janka ili Marka tek kad Janko ili Marko dođu na vlast, ataman Boškić će najpre morati da izvrši prevrat da bi dobio podršku „našeg naroda“.

To se u Srbiji, inače, događalo, a moglo bi i ponovo da se dogodi jer naprosto nema tako lošeg scenarija koji se u Srbiji pre ili kasnije i ne postavi na scenu, spremte se, spremte, četnici.

Napred opisano se od Boškića – čiji uspon mnogo duguje tupoumnosti „demokratske Srbije“ – i očekivalo, očekivalo se i da se Đido i Guzijan, koji u nekom kapidžiku čekaju da ih Boškić dovede na vlast, ne „ograde“ od Boškićevog pičvajza, ono što mene lično frustrira je što se takođe očekivalo da se od Boškićeve džiberske revolucije ne ogradi ni Demokratska stranka i njen stečajni upravnik, Lutovac, kome ovom zgodom poručujem da se okane ćoravog posla i u prostorijama stranke otvori Servis za pranje ženskih polnih organa.