Moda umesto bubrega

Ja visokim predavačima ne zameram (kako se pogrešno smatra) to što su bili komunisti, nego to što su formalno prestali da budu komunisti, a u duši ostali Crveni Kmeri, Đilas urbanog, Ćosić seljačkog tipa.

Pre neki dan se Euromahala žestoko uzibretila nad izjavom SNS-ovog gaulajtera Darka Glišića da mu „nije sasvim jasno šta je to demokratija i da on podozreva da je to u Srbiji samo prazna reć“.

Nije tu bilo mesta ibreteniju.

Čovek je 100% u pravu.

Čak je i u Srbiji sve manje budalesina koje će jurnuti na tarabu na kojoj piše „mindža“ dočim se broj onih koji zabalave na pomen reči „demokratija“ ne smanjuje, čak se i uvećava.

Demokratija nije čarobna reč koja gvozdena vrata otvara.

To je zajedničko ime za skup principa – uvažavanje (svih) „drugosti“, što doslednije poštovanje ustavnosti i zakonitosti, itd. da ne nabrajam – koji su u čitavoj istoriji Srbije nakratko bili na snazi samo u DS-u od, da kažemo, devedeset sedme do Tadićevog uspenija na vlast.

Sve ostale „demokratske“ i „liberalne“ stranke, a bilo ih je tušta i tma, bile su demokratske samo nominalno, dok su u suštini bile i ostale mikro orijentalne satrapije sa nesmenjivim autokratama na čelu.

Te stranke jesu izgledale demokratske u poređenju sa SPS-om i srpskim radikalima – ali samo zato što njihovi predsednici nisu šamarali – a po potrebi i ubijali – nepoćudne članove.

I to samo zato što, za razliku od Miloševića, nisu imali muda da šamaraju i ubijaju.

Viđite, međutim, sad vraga.

Ja ni predsednicima „demokratskih“ i „liberalnih“ partaja ič ne zameram to što su satrapski vladali svojim stranačkim carstvijima iz prostog razloga što drugačije nisu ni mogli, jer da bi se strankom rukovodilo demokratski, članovi i simpatizeri bi morali biti uvereni demokrati, što u Srbiji, sa kratkotrajnim izuzetkom DS-a, nikada nije bio slučaj.

Niti će – kako stvari stoje – ikada biti. Ropski mentalitet, u sprezi sa brzinom na zlo i hitrinom na grabež, nužno priziva autokratski bič.

Sledstveno su Đilas i Ćosić bili autentični kao komunistički satrapi – što će reći da su bili bubrezi – dočim su bili teški lažnjaci kao „disidenti“ i „demokrati“, što će reći da su bili muda uvaljena umesto bubrega.

Zašto je u Češkoj ovako kako jeste, a u Srbiji ovako kako nikad nije bilo.

Evo jednog od razloga.

Zato što je usred tiranije poduprte sovjetskim tenkovima, advokatica Dagmar Buraškova stisnula jajnike pa utužila komunističkog glavešinu Vilema Novog, koji se – gle čuda – pojavio pred kadilukom, za razliku od Referendumskog Lopova, koji se usred zlatnog doba srpske demokratije oglušio o poziv tužibapstva, a vuk pojeo magarca.