Monoliti

Ali kad čovek bolje pogleda, unutarstranački izbori u Demokratskoj stranci i nisu baš etalon demokratije. Pođimo redom, od predsednika. Jego Sijatelstvo je blagoizvolelo izjaviti da se kandidatura za položaj Vrhovnog Bića može prihvatiti isključivo ako neko ponudi drugačiju, to jest bolju politiku. U tom slučaju, Tadićbi – ako mu je verovati na reč- rado pristao da odmeri snage sa konkurentom. To u novinama, onakve kakve jesu, pije vodu. Ali u realnosti – jok. Osim nepopravljivim naivčinama svima je u DS-u, a i šire, kao dan jasno da bi eventualni predlog nekakve nove politike, predlagača pre doveo do apsolutne stranačke marginalizacije, ako ne i do isključenja, nego na tron stranke.

Potpredsednika što se tiče, tu se samo Šutanovac i vibrantni Jeremićzaista bore za mesto u neposrednoj blizini Nesagorive Kupine. Pajtić, recimo, nema nikakve šanse da izgubi, Cela Vojvodina je uz njega. Doduše, s pravom. Može biti da on Tadićnije naročito draga osoba, ali garantujem da će prezident lično glasati za njega nekoliko puta. Jer u protivnom – ode Vajdaszag Aci i Tomi. U čijim je rukama veći bila.

Malo ko sumnja da se Đilas i Petrovićneće zapotpredsedničiti. Nije se Đilasu zamerati. Em ima kintu. Em mu prezime uliva respekt. A pogotovo je nesumnjiva stranačka miljenica Jelena Trivan, koja nema polnu konkurenciju, mada sitničari tvrde da u DS-u ima sposobnijih ženica.

So, što rekao Milan Panić(ako ga se još ko seća) sa tačke gledišta efikasnosti, upitnije bi bilo da na glasanje izađu vojni Šule i vibrantni Vuk. Ali to je sa stanovišta proceduralnosti apsolutno nemoguće. E sad, što čitava demokratska farsa baca rđavo svetlo na neke prošle unutarstranačke izbore, to se prepušta ovdašnjem endemskom zaboravu. Nije to, međutim, cela priča. Osim dobrih strana monolitnost i jednoglasnost imaju i svoje mane. I opet se vraćamo na druga Tita. Jeste da su svi bili jednoglasni u pogledu njegove doživotnosti, ali u zagrobnom se životu nije dobro proveo. Prekonoćsu ga se odrekli, izbacili mu knjige sa polica, demontirali kipove i biste i izbrisali mu ime sa ulica. Sledstveno, o tome bi i Tadićmogao da porazmisli. Tim pre što nema ni sabrana dela, ni kipove, ni biste, ni ulice. Uostalom, među budućim, demokratski izabranim potpredsednicima, krije se novi predsednik. Tako to ide u Srbiji.