Nova sezona „Utiska nedelje“ počela je onako, da kažemo, žestoko, gostovanjem Ace Vučića i Borka Stefanovića, najnovijeg gaulajtera „južne srpske pokrajine“. Vučić ko Vučić, priča svoju standardnu, mada genetski donekle modifikovanu priču, a Borko? Borko kaže da mu na Kosovu prete ubistvom, ali da on uopšte nije ubijen, niti mu je to namera, da se – nadalje – oseća sigurnim i da mu niko ne može zabraniti da se kreće po Kosmetu.
Elem, cenjeni publikume, razgovor dvojice velikana još jednom je potvrdio moju davnašnju tezu da naše političare savršeno boli dupe za Kosovo. U celoj ovoj mučnoj i beskrajnoj priči Kosovo je zapravo ono što je u SFRJotu bilo samoupravljanje, dakle objekat verbalne privrženosti i ritualnog zaklinjanja. A kako se samoupravljalo, pamtimo to mi stariji. Tako se izgleda samoupravlja i na Kosovu. S tim što tamošnji Srbi mogu da uživaju u maestralnom Borkovom diplomatskom dostignuću – „statusno neutralnim registarskim tablicama“.
Beše tu, međutim, jedna stvar koju je pomenuo Borko Stef. (umal da dodam Karadžić), a koja zaslužuje ozbiljniju pažnju. Borko je u jednom trenutku optužio opoziciju da „joj je krajnji cilj kolaps državne politike na Kosovu kako bi to iskoristila na izborima“. To je, fakat, tačno. O tome odavno pričaju i VIP vrapci, oni koji žive u olucima pustoline u Nemanjinoj. Zna se – štaviše – i koje stranke i koji ljudi stavljaju klipove u točkove naše kontrarevolucije. Znaju se i imena i prezimena i JMBGovi. Sve se zna. A razložno se pretpostavlja da BIA zna mnogo više. I šta? Ništa!
Jesam ja laik u pravnim stvarima, ali sve nešto mislim da je „rad na kolapsu državne politike“, ma koje i ma na kom mestu, teško krivično delo. Možda bi se čak moglo podvesti i pod veleizdaju. E sad, ako Stef. zna više nego BIA – što nije isključeno jer je čovek na terenu – pitanje je: zašto ne učini nešto da država stane na put „radu na kolapsu državne politike“. To je rutinski posao. Podignu se optužnice, delije se izvedu na sud, odrapi im se odgovarajuća kazna, pa posle neko vreme niko i ne pomišlja da podriva državnu politiku.
Ako već srpske parlamentarne stranke tako zdušno rade o glavi državne politike Republike Srbije, zašto se koji Crven Ban država Srbija i njeni prvosveštenici toliko bune što su na istom poslu našli i inoplemeni i inoverni Albanci. Konačno, da srpska politička plemena nisu u permanentnom ratu za vlast, ratu u kome se – kako vidimo – sredstva ne biraju, ko zna da li bi Albancima ikada palo na pamet da se otcepljuju i prave lažnu državu. Mislite o tome.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
