Na ljutu ranu – ljutu muku

Ujutru u devet pogledam vesti N1, po podne u tri konferenciju za štampu Kriznog štaba, obavestim se o ponečemu na internetu. I to je otprilike to.

Jutros, recimo, u vestima N1 pustiše insert iz TV razgovora Vrhovnog Antivirusa i Jovane Joksimović. Vidno nezadovoljan „nedisciplinom građana“, Vrhovni u jednom momentu reče da će – ne dozove li se pučanstvo poznaniju prava vanrednog stanja – predložiti vladi (šta mislite da li će vlada usvojiti predlog) da uvede dvadesetčetvoročasovni policijski čas.

Ne samo penzioneri – poentirao je Vrhovni – više niko neće moći da izađe. Ko god izađe, dodao je – biće priveden.

Jovana, verovatno jedina osoba u TV svetu, a možda i na svetu, koja ima petlju za tako nešto upita Vrhovnog, a da kako će onda stvari funkcionisati, nabavke hrane, lekovi i tako to, na šta vrhovni ni pet ni šest odbrusi: Ne znam. Prvi put ću videti.

E sad, kad u državi u kojoj su sticajem okolnosti svi noževi i sve pogače u rukama čoveka koji najavljuje ekstremne mere bez ideje (a reklo bi se i zainteresovanosti) kako ih bez teških posledica sprovesti u delo, to izaziva egzistencijalnu strepnju i preti da postane nesagledivo veća opasnost od epidemije koju bi gorepomenuti da zaustavi tako što će zaustaviti život.

Ali će zato – obećava Vrhovni – svaki punoletni građanin Srbije dobiti po 100 evra. Koji će – nagađam – građane kad se ova furtutma završi, ako se završi, koštati najmanje 500 evra.

I opet biološka segregacija. Zašto sto evrića samo „punoletnim“. Zar i maloletnicima ne trebaju pare.

Bilo je to dibidus predvidivo, toliko predvidivo da sam po ko zna koji put odagnao laskavu primisao da sam vidovit, iako sam sve video unapred. Epidemija se pokazala kao vrhunac u Srbiji ukorenjenog žandarmerijskog shvatanja države i političke filozofije brašna i zejtina.

Medicina, bar ona najbolja, odavno je odustala od zastarelog koncepta lečenje bolesti i okrenula se lečenju celovitog čoveka, sledstveno bi i nova grana medicine – srpska politička epidemiologija – morala da porazmisli da li se epidemiji korone može stati na put epidemijom straha, neizvesnosti, nesigurnosti i nepredvidivosti.

Zato molim Vrhovnog Antivirusa – „kao Boga“, a da kako drugačije – da odustane od politike „sam protiv korone“ i da krizni štab proširi uključenjem multidisciplinarnih eksperata (bez obzira na boju) koji će napraviti širu (trodimenzionalnu) sliku problema i koji će na osnovu tako dobijene slike napraviti plan delovanja, obavezan za sve, uključujući Vrhovnog.

Veliki će posao Vrhovni uraditi i nabavljajući respiratore i lekove obezbeđujući logistiku kriznom štabu. Ako nastavi da radi ovako kako radi, napraviće ćorav posao.