Naravoučenija

… što se lepo videlo tokom netom završenog mini serijala o de/čemerizaciji Srbije, jer sam ovlašnom analizom priloženih komentara došao do saznanja da su komentatorske personae dramatis (svih boja) jednodušne u „oceni“ da je dečemerizacije Srbije (čitaj: bilo kakav boljitak) apsolutno nemoguća, s tom razlikom što patriotski deo komentatorluka smatra da ništa ne treba menjati u u najboljem od svih naših svetova, dočim su eurokomentatori uvereni da se u našem najgorem od svih svetova ništa ne može ni promeniti.

Iliti prostijim rečima: približno jedna polovina Srbije se radosno valja u kaljuzi jada i čemera, dok druga polovina – isto tako jadna i čemerna – povazdan jadikukuje da ju je prva nepravedno i ničim izazvano uvaljala u blato i protiv narastajauće bujice čemera se „bori“ arlaukanjem „dole Vučiću, tirjanine“, kao što se juče borila arlaučući „ua, Tadiću, ustašo“, a prekjuče alaučući „Slobo, Sadame“ sve vreme propuštajući da primeti da su i Slobo Sadam i Tadić ustaša i Vučić tirjanin samo avatari onog legendarnog podnarednika koji je omastio Crven Ban tako što je na osnovu lažne optužbe umardeljisao snajkinog muža, kresnuo snajku i na kraju još ispao zaštitnik kralja i otadžbine.

Prethodnih dana na delu smo videli dva lepe manifestacije te pokvarenjačke politike. Primer prvi, NIN je na naslovnoj strani objavio fotografiju ulaza u konclogor – Aušvic, čini mi se – na kojoj piše Arbeit macht frei, a ispod – aludirajući na nesnosne uslove u kojima rade srpski radenici – radni logor Srbija. Provokativno? Jeste! Ali – čekajte malo – naslovne strane političkih nedeljnika i treba da budu provokativne, tim pre što je i idiotu jasno na šta tačno NIN-ova naslovnica cilja.

Idiotu je možda bilo jasno, ali ne i Maji „Hidžab“ Gojković koja se, ugledavši naslovnicu NIN-a, zdravo uzibretila, pala u težak amok, popila bensedin i ustala u zaštitu žrtava holokausta. Ko biva… glagoljila je Maja, NIN se sprda sa nedužnim žrtvama, pa mu je i to malo, nego pljuje po najboljem od svih radničkih svetova i podmeće klipove u točkove naše industrijske revolucije…

Primer drugi. Mile „Antihidžab“ Dodik, uzibrećen stavovima iz utuka Snežane Čonfgadin na zaumnu bljuvotinu njegovog savetnika, nekakvog Simića, presavio tabak, napisao sitno pismo Danasu i pripretio da će ga – ne objavili li Simićev kontratutuk – utužiti srpskom kadiluku i – čuj ovo – Savetu za štampu, pritom iznoseći u nesuvislom pismenu već ubajaćene optužbe o antisrpskom „delovanju“ za koje ove Danas dobija džakove para iz inostranstva. Je li Mile nešto propustio da napiše, Jeste! Kud li mu se dede ono „kome ti kralja, majku li ti gedžovansku“. Vidimo se sutra.