Sirotinjo, i Bogu si teška! Naš prethodni prezident recimo nije imao stan. Nema ga ni sada. I dalje je podstanar. Krova nad glavom što se tiče, aktuelni džumhurbaškan je teškim trudom skunatorio neki skromni stančić, ali je u prijavi imovine naveo da poseduje ladu nivu staru petnaest godina. Jeste da je lada niva product of Russia, dakle auto posebnog kova, ali petnaest godina je petnaest godina. Izgleda da je siromaštvo ovde postalo državna politika. Ako već mi kao predsednici – kao da nam sa Andrićevog venca poručuju predsednici – nemamo ni kuće ni čestitog auta, zašto bi vi, sirotinjo rajo, očekivali više od života? Osim toga – nemušto klikću prezidenti – vi koji ste miljenici fortune (što će reći neke stranke), pa ste uspeli u životu, možete da se hvalite kako ste bogatiji od predsednika vaše siromašne, iskrpljene, ali čiste države.
Nekoj anonimnoj dobroj duši očigledno je bila muka duhu da gleda džumhurbaškana Nikolića kako u drevnoj ladi nivi (pretpostavljam sa ugrađenim gasom) guzelja put Bajčetine, pa je čiča-Tomi poklonila audi 6. To, naravno, nije izmaklo budnoj pažnji ovdašnjih novindžija. Stvar je nekako procurila u javnost. Bruka je bila na pomolu. Jer u zemlji Srbiji postoji – ili je bar postojao – neki zakon koji u tančine propisuje kakve poklone državnici mogu primati, kolika je vrednost poklona koje smeju zadržati u vlasništvu. I pročaja. Sve osornije činovništvo čiča-Tomine kolibe uopšte nije udostojilo odgovora istraživačke novinare koji su, da kažemo, pokušali da ispitaju stvar u Prezidencijalnom konaku. No comment, bilo je sve što su blagoizvoleli izjaviti.
Saznalo se, međutim, da je poklon samozatajnog darodavca polovan, što je vaistinu bruka. Ne sipa se, dame i gospodo, stari auto u novog predsednika. Jer u tom slučaju, tako nas biblija poučava, propadnu i auto i predsednik. Audi je, navodno, iz 2003. godine i „na tržištu vredi“, obavestili su nas istraživački novinari, nekih
sedam-osam hiljada evra. Da sam na džumhurbaškanovom mestu, ja bih, brate, odbio takav poklon. Najpre bih posumnjao da anonimni darodavac hoće da me podmiti i da mi se umili, svakako ne iz altruističkih pobuda. Potom se ne bih obazreo na poslovicu da se darovanom konju ne gleda u zube, pa bih priupitao darodavca: da nisi ti, prika, kupio noviji model, pa sad hoćeš da se kurtališeš starog i da tako sa dva udarca ubiješ jednu muvu. Konačno, ako bih baš i podlegao iskušenju da primim poklon, pristao bih na to pod uslovom da potpisivanje ugovora o poklonu i čin primopredaje budu javni, a darodavčevo ime obznanjeno. Ništa, međutim, od toga, cenjeni publikume. Toma Nikolić je predsednik države kojom vlada narodnjačka koalicija, nadasve je narodni čovek i jednostavno je u obavezi da uvažava narodne poslovice.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
